"Огромна је част да за некога ко пише поезију у српској књижевности и култури на овај начин буде духовно повезан са значајном фигуром домаћег песништва, а посебно са његовом музом Ленком Дунђерски и симболичким наслеђем њеног и имена њене породице. Утолико пре што сам то духовно симболичко озрачје, као и чувену легенду о љубави песника и племкиње спознала на летошњем обиласку војвођанских двораца, између осталих и дворца Соколац где се налази незабораван Ленкин портрет у природној величини који је урадио Урош Предић. Скоро сви Костићеви јунаци носе обележје трагичне судбине. Уметничко дело је сведочанство или израз непрестаног сучељавања са трагичним исходом, али и самопревазилажење. Из таквог егзистенцијалног процепа, а емоционалног и стваралачког вишка настала је 'Santa Maria della Salute' и прерасла у химну љубави, лепоте и дивну опомену. Лаза Костић нам је оставио симфонијску поему која надилази епохе јер у њој свих времена разлике ћуте, јер је отисак сваколиког људског искуства", овим речима захвалила се овогодишња добитница књижевне награде "Ленкин прстен", млада песникиња Јана Алексић.
Одлуку да је управо Јана написала најбољу љубавну песму на српском језику у последњих годину дана, донео је трочлани жири којим је председавао др Зоран Ђерић, а чланице су му биле и др Драгана В. Тодоресков и Биљана Пушкар. Песникиња из Београда награђена је за стихове песме "Harmonia obscurae", коју је објавила у издавачкој кућа "Повеља" у оквиру ауторкиње друге песничке књиге "Упијање", у циклусу "Вавилонка", као десета у низу љубавних песама.
"Песма 'Harmonia obscurae' је написана вешто, у њој лирски субјект заводи свог драгог, речима и гестовима, 'интелигентним победама у игрици Не љути се, девојчице!'. Песникиња, у овој дугој али ипак лирској песми, мења ритмове, намерно их изневерава: 'Машим темпо излазим из ритма', признаје на крају прве строфе; не римује и не броји слогове: 'Машим слогове изневеравам слик', признаје на крају друге строфе; избегава задатости и наметања из прошлости: 'Машим тропаре искорачујем из канона', признаје на крају треће строфе и 'Машим мере одступам од упутства', како признаје на крају четврте строфе. На крају последње, пете строфе, поново се обраћа свом саговорнику: 'Драги, избави ме из ове песме!' Како би њена љубав била стварна а не папирната, како би се успоставила жељена хармонија, па чак и ако остане опскурна, у смислу: тамна, затворена, прикривена, тајна", наведено је у образложењу одлуке жирија.
Награду Јани Алексић у свечаности у сали Малог позоришта, уручили су Радивој Парошки, председник општине Србобран, и Бранислава Секулић, директорка Дома културе Србобран, установе која је пре 13 година установила ове сада већ престижну књижевну награду. Њој су припали плакета са прстеном, диплома и новчани део.
Обраћајући се свим присутнима које је назвао заљубљеницима у поезију и Србобран, Парошки је истакао да овај град има дугу и богату прошлост, те да је у његовој култури и даље снажно сећање на Ленку, Лазу и породицу Дунђерски. "Они нису само наши, али су највише србобрански. Морамо да будемо још јачи и бољи у неговању традиције, поштовању и очувању од заборава тако знамените породице, а спремни смо да убудуће чинимо одлучне кораке на том плану. Није Србобран случајно у причи 'Чудесан свет Дунђерских', коју ствара Зоран Суботички, и зато пружамо подршку свих програмима који се стварају у тој причи. Желимо да нас убудуће посећују сви они који хоће да виде где је зачета империја и слава Дунђерских и где су они остали заувек", рекао је председник општине и захвалио члановима породица Дунђерски и Танурџић који су присуствовали уручењу награде.
Пригодни програм овим поводом обележили су и првак Српског народног позоришта Миодраг Петровић који је одиграо део из монодраме "Лазар" аутора Зорана Суботичког, стихове Костићеве "Santa Maria della Salute" надахнуто је говорио глумац Драган Вујић Вујке, док је програм затворен наступом хора РТС-а.
