Од трогодишњег закупа државних ораница у општини Србобран Република Србија инкасираће нешто мање од пола милијарде динара или више од пет милиона евра. Спроводећи поступак закупа у општини Србобран пољопривредним произвођачима издато је 4.252 хектара по просечној цени од 38.179 динара. На годишњем нивоу, од закупа државних парцела оствариваће се 162,3 милиона динара, а у року од три године, колико траје закуп, биће инкасирано нешто преко 487 милиона динара. Од ове суме 40 одсто припада општини Србобран а преосталих 60 одсто слиће се у буџет Републике Србије.
О поступку лицитације за srbobran.rs говори Бранко Гајин, председник општине. „Задовољан сам спроведеним поступком лицитације. Наш циљ био је да створимо шансе за све. Поделили смо парцеле тако да је највише било оних од 30 или нешто више хектара, како би мали и средње велики пољопривредници имали могућност да закупе оранице чије обрађивање могу финансирати. Једина смо општина у целој Србији која је добила право да се закуп наплати након скидања усева, иако закони прописију плаћање унапред. И то је био уступак малим и средње великим пољопривредницима, јер закуп унапред могу да плате само велики произвођачи. Створили смо добре шансе, али ако је пракса у некој мери покварила наше намере, јер се можда сумња да су неки велики произвођачи закупили парцеле на туђа имена, ми на то не можемо утицати јер су сви закони и правила поштовани до краја и нема основа за било какве притужбе“, рекао је Гајин.
Коментаришући остварену просечну цену Гајин је изнео мишљење да је просечна цена у Србобрану нешто веће од реалне. „Ако се узме рачуница да код нас аренда за једно катастарско јутро износи 200 евра, долази се до цене од око 33.000 динара за хектар, а ми смо постигли цену од више од 40.000 динара. Изгледа да су у самој лицитацији пољопривредници рачунали и на обећања државе о поврату средстава регистрованим произвођачима. Надам се да ће надлежно министарство испоштовати дато обећање, како би закупци лакше платили излицитирану висину закупа“, рекао је Гајин.
Правило о прекиду лицитације у случају када цена постигне дупло већу вредност од почетне и затим организовање другог круга так када лицитанти уплате значајно већи депозит, Гајин је оценио као веома ефикасно, јер су на тај начин из поступка били уклоњени они који манипулишу и само подижу цене. „Тако се руглу извргавају и лицитатори и организатори. Они који излицитирају невероватно високе цене касније желе да се кроз вансудско поравнање договоре око износа закупа, чак и испод просека, јер суд не може потврдити енормне износе које су они на лицитацији наводно били спремни да плате. Ово правило је било брана за њих и само ретки су ишли до цене од 46.000 динара. Сви они су је у другом кругу само потврдили и није било наставка лицитације“, рекао је Гајин.
Он се посебно захвалио Полицијској станици Србобран за помоћ коју су својим присуством пружили припадници МУП Србије, комисији која је стручно спровела поступак, а затим и самим учесницима који су у миру испратили цео ток лицитације. Гајин је истакао да ће локална самоуправа добијени новац „вратити земљи“, од које је и стечен. „Имамо разне планове али су они доведени под знак питања због драстичног кресања трансферних средстава од стране републичке администрације. Ми знамо колико нам новца припада од оствареног закупа, али у условима економске кризе, требало би предложити и захтевати да свих 100 одсто прикупљеног новца од закупа земље у државној својини остане локалним самоуправама. То би било логично, јер је земља на нашој територији, и није фер да 60 одсто новца оде у централну касу. Ми смо припремали програм и спроводили га на терену, и нормално је да резултати рада остану овде. То би био пример праве децентрализације“, рекао је Гајин.
