И Србобран има свој „луди летњи плес“. На тргу у центру, у суботу 06. септембра одржана је традиционална манифестација „Играјмо заједно – Танчур“, у част Лазара Парошког, пионира класичног и модерног плеса и игре у овом месту. Лазар је стотине и стотине својих суграђана и суграђанки научио корацима валцера, танга, румбе, самбе, степа, али и народних игара, и ред је да се они и њихови потомци, барем једном годишње, окупе и заплешу у част свога учитеља.
Уз помоћ Општине Србобран, Дома културе и саме породице Парошки, ове године плесало се по трећи пут, а публици се представило више плесних школа са одличним играчима. Двочасовни програм обогатили су новосадске плесне школе „Фиеста“, „Ерон“, „Лала“, „Болеро“, „Тодотанго“ и "Квин“, плесна школа АКУД „Лола“ из Београда, и фолклорне групе КУД „Сава Вукосављев“ из Ветерника и МКУД „Петефи Шандор“ из Бечеја.
Србобранци ову манифестацију зову и танчур, од немачког tanz schul, или плесна школа. Лазарев „танчур“ почетком шездесетих похађали су многи који су у суботу на тргу били посетиоци. „Радо долазим овим поводом у своје родно место. Похађао сам школу покојног Лазара Парошког, научио многе кораке и игре, али и много тога другог. Чика Лаза нас је учио лепом понашању, бонтону, комуникацији са партнерима, и бојим се да данас тога помало недостаје младим генерацијама“, рекао је за srbobran.rs један од присутних. Иако у годинама он и даље радо плеше и сам каже да се најбоље осећа док игра уз латиноамеричке тонове. „Плешем и данас и жао ми је што је плес у двоје помало потиснут у страну. Ово је прилика да га вратимо на сцену, покажемо сву његову лепоту, јер је он сам најбоља ствар за зближавање. Жао ми је када видим како мушкарци седе за шанком и гледају девојке које играју саме“, каже он. Манифестација „Играјмо заједно – танчур“ заокружила је веома богату летњу културну понуду у Србобрану. Према најавама из Дома културе, слично богата и интересантна требала би бити и наступајућа јесен током које ће се смењивати изложбе, концерти и промоције.
Иначе, Лазар Парошки се родио у Србобрану 14. јануара 1928. године. Оцу Мирку и мајци Десанки Крстоношић био је првенац, а касније су се родили Ђорђе, Стеван и Јелена. Лазар је започео свој радни век у новосадској пошти а у овом граду поечо је да се бави и фолклором, и то врло успешно. Као најталентованијег играча друштво га је послало у Београд на усавршавање, где се упознао са стандардним плесом. Очева болест вратила га је у Србобран, где је заједно са братом Ђорђем наставио породичну традицију прављења хлеба и песива. Тежак посао није га спречио да се бави игром. Половином прошлог века Лазар Парошки основао је школу играња у Србобрану и постао најмлађи и најпопуларнији учитељ. Школа је радила све до 1986. године и за више од три деценије кроз њу је прошло више од 1.000 Србобранаца и Србобранки који су савладали вештину плеса и народних игара. У школи су се плесу научили и његова супруга Гизела, ћерка Харгита и син Зоран. За свој допринос култури чика Лаза, како су га обично звали, добио је више награда општине Србобран. Лазар Парошки преминуо је 30. октобра 1999. године и сахрањен је на православном гробљу у Србобрану.
