У ограниченим околностима због пандемије коронавируса, са мање гостију него уобичајено, али не мање свечано или са мањим поштовањем према друштву и изабраним појединцима, те доделом највиших друштвених признања и обраћањима председника општине Србобран Србобран Радивоја Дебељачког, председнице Скупштине општине Милене Аларгић и овогодишњих лауреата, данас је свечано обележен 19. октобар - Дан општине Србобран.
Свечаност је започела извођењем државне химне и рециталом песника Горана Благојевића у славу отаџбине Србије, а затим су на позив Милене Аларгић, председнице Скупштине општине, окупљени минутом ћутања одали почаст свим преминулим од последица коронавируса.
"Годишњицу ослобођења Србобрана од фашистичке окупације обележавамо у периоду када се на светском нивоу води борба против пандемије вируса COVID 19. Уз поштовање свих епидемиолошких мера које је прописао Кризни штаб за ванредне ситуације, овај Дан општине прослављамо на мало другачији начин, али то не значи да је он мање битан, мање свечан. Напротив, данашњи дан је изузетно значајан јер доказује да у нашем месту живе хероји као и пре 76 година.
19. октобар је слободарски датум који су нам преци оставили у аманет. Веома је важно да никада не заборавимо да су славни борци који су својим животима бранили прагове наших огњишта, омогућили да живимо и стварамо у миру и слободи. Пут до слободе није био лак и једноставан, напротив, био је крвав, тежак и мукотрпан. Због тога се са посебним поштовањем и поносом сећамо прошлости да бисмо сигурније и смелије корачали у будућност.
Свако место чине и дају му душу његови становници, а наше највеће богатство увек су били људи; храбри, марљиви, једном речју велики. Као и пре 76 година, тако и дан данас - Србобран је показао да може да се поноси и дичи својим становништвом.
Као председнику Скупштине општине припала ми је част да отворим свечану седницу на којој ћемо сумирати резултате за прошлу годину и уручити највиша признања онима који су се истакли у различитим областима и несебичном ангажовању за добробит заједице", рекла је Аларгић.
Представницима јавног живота у општини Србобран обратио се и Радивој Дебељачки, председник општине Србобран.
"Поштоване грађанке и грађани општине Србобран, часни оци, одборнице и одборници, чланови Општинског већа, директори јавних установа и предузећа, драги пријатељи, честитам вам Дан општине Србобран. Желим да искажем захвалност јер сте увеличали овај, за све нас веома важан догађај, који долази у несвакидашњим и специфичним околностима које су нас задесиле. Данас нису били у могућности да присуствују многи наши драги гости, пре свега због епидемиолошких мера и безбедности наших грађана, с тога желим да искористим прилику на почетку да им се захвалим на разумевању које је одлика преко потребне одговорности.
Данашњи дан прилика је да се присетимо времена када је Србобран ослобођен од тешких година страдања и окупације, али и свих јунака који су положили своје животе за отаџбину, мир и слободу. Свако време саткано је од онога што је добро и лоше. Исто тако, свака епоха има своје хероје. Кроз нашу историју много је таквих примера и управо су октобарска признања симбол сећања на све њих, али и награда за јунаке савременог доба у ком ми данас живимо. Србобран, Турију и Надаљ чине људи, и ми можемо да се поносимо нашим суграђанима који заједнички, у вишенационалној средини, негују дух толеранције и разумевања. Данас се посебно поносимо добитницима октобарских признања који су својим делима показали вредности којима би се наши преци сигурно поносили. То је прави доказ да њихова жртва није била узалудна. Веома ми је драга чињеница да наши грађани умеју да препознају своје хероје, да награде честитост, вредност, поштење и све оне човекове врлине које усрећују људе, које чине друштво бољим и лепшим.
Дозволите ми да искористим прилику да се захвалим свим нашим суграђанима који су у време пандемије, које још увек траје, показали солидарност према онима којима је та помоћ била преко потребна. А много је таквих примера. Не заборавимо наше волонтере, хуманисте, донаторе и, пре свих, здравствене раднике који се свакодневно боре за све нас, за наше комшије, за наше најмилије. У нашим сећањима остаће и наши суграђани који су нажалост изгубили битку са болешћу која је још увек присутна међу нама. Зато је данашња одговорност и жртва коју чинимо одричући се неких уобичајених животних активности веома важна, али неизмерно мања у односу на оно што су наши преци били спремни да жртвују за будућа поколења.
Ипак, оптимизам не сме да јењава, Србобран мора да гледа ка будућности и просперитету, чувајући сећања на своју славну историјску прошлост. Верујем да је свима нама заједнички циљ да наша средина напредује, да стварамо нова радна места, да одлучно наставимо са даљим развојем наших насеља, да реализујемо важне инфраструктурне пројекте који ће омогућити боље услове за живот свим нашим суграђанима. Не мање важна је и брига о социјално најугроженијим грађанима и осетљивим категоријама друштва, који морају да осете припадност и спознају да неко мисли о њиховим потребама. И млади и стари, предшколци, ученици, радници и пензионери, све су то људи који чине богатство наше средине. Пред нама је веома изазовно време које ће бити препуно искушења, али наш циљ је јасан и уверен сам у одлучност да Србобран, Турија и Надаљ иду напред, увек се сећајући догађаја из прошлости, који су ту да нас подсете на вредности победе и слободе", рекао је Дебељачки.
У наставку, приступило се додели највреднијих друштвених признања овогодишњим лауреатима. Октобарска награда општине Србобран, као награда за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота у виду плакете, додељује се у 2020. години др ХАРГИТИ ФУТО ХОРВАТ - за остварење у области културног стваралаштва, ангажовање на ширењу и развоју културе и развијању активности аматерских културно-уметничких друштава, као и стварању услова за коришћење културних добара.
Захвалница општине Србобран, као признање за постигнуте примерене резултате и успехе у раду, учињене подвиге, хумана дела, као и за испољену храброст и пожртвовање у спасавању живота људи и материјалних добара, додељују се у 2020. години: БОРИВОЈУ МИКОВИЋУ - за хумана дела, Удружењу “НАША ПРИЧА“ Србобран - за хумана дела, ДРАГАНУ КРЊЕТИНУ - за постигнуте резултате и успехе у раду и хумана дела, и ВОЛОНТЕРИМА ПРИ МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА ОПШТИНЕ СРБОБРАН - за хумана дела.
Образложења која су пратила одлуку о избору награђених потврдила су да су именовани, троје у личном својству а двоје у име бројне групе вредних и пожртвованих људи, стварно својим ангажманом дали пун допринос да Србобран буде лепши, бољи, развијенији и хуманији, и тако оставили трајан печат и траг на још једној страници градске историје.
У своје лично и у име других награђених, јавно се захвалила др Харгита Футо Хорват.
"Даме и господо, поштована председнице Скупштине, председниче општине, одборници, чланови Општинског већа, драги награђени!
Прошле године била сам позвана у Будимпешту на снимање документарног филма о мом животу и делу. У интервјуу сам требала да говорим о томе одакле потичем и о својој породици. Испричала сам да су моји преци родом из Србобрана, да је деда са мамине стране био рибар, секач трске, а правио је и штукатур; мамина бака, рођена 1899. године у Србобрану, веома лепо је певала и свирала на цитри, а једно међународно истраживање фолклорне традиције, показало је да је била једина жена у Карпатској низији која је и израђивала цитре. Њена ћерка, моја баба, такође је била добра музичарка. Свирала је на баловима и тако зарађивала. Са татине стране потичем из молерске династије - деда, тата, стричеви, брат, сви су чланови те велике династије. Све сам то испричала до детаља, ништа нисам улепшавала. На крају интервјуа новинар ми је рекао: Види се да сте поносни на своје претке. Одговорила сам му: Тако вам је то у нашем Србобрану. Тамо су нас научили раду, поштовању, породичним вредностима, добили смо кућно васпитање, научили нас да се јавимо свакоме кога сретнемо на сокаку, да научимо или барем запишемо мамине и бакине старе рецепте, вредне савете из народне медицине… и, да будемо поносни на претке, који можда нису били богати, учени, али су својим радом, трудом, упорношћу омогућили потомцима да уче и заврше школе. Осим тога, изградили су Србобран, подигли цркве, школе, институције…
Од малена волим да слушам старије људе и њихове приче. Истраживања локалне историје и књижевности створили су један паралелни свет, један историјски 'текстуални град' саткан од прича, који је присутан и у овом реалном, физичком простору. Када прођем селом све је то присутно на улицама, на зградама, прозорима, капијама… Пођимо овом приликом заједно у једну виртуелну шетњу нашим сокаком: Породична кућа Дунђерских била је и дом Ленке Дунђерски, где је вероватно боравио и Лаза Костић, а Ленка је играла улогу у настанку, по многима најлепше љубавне песме свих времена, Santa Maria della Salute. На Зеленом сокаку налази се родна кућа писца Ласла Вегела, у старој воденици на Криваји, код Рекавице, коју нисмо успели да сачувамо, радио је прадеда писца Нандора Гиона, Немац, Стефан Кребс. О њему сам читала у романима његовог унука. Излизана турска калдрма која вири испод асфалта поред кланице, на некадашњем главном путу, подсећа ме на Јеврејина по имену Мади, који је постао познат по изреци: Прошао је као Јеврејин Мади. За оне који нису чули, та прича иде овако: једног дана је Мади пијан кренуо из Србобрана у Фекетић и успут хтео да запали лулу. Како је дувао јак ветар из правца Фекетића, он се окренуо да запали шибицу и њоме дуван. Међутим, заборавио је да се окрене, па се уместо Фекетића вратио у Србобран, а да то уопште није приметио. Више не чујем ту изреку у говору Србобранаца, али смо је, заједно са осталим изрекама и пословицама које су настале и употребљавале се у Србобрану, сачували у једној од монографија о локалној историји. Зграда гимназије, пак, подсећа ме на професора и песника Милана Дунђерског, занатска задруга је за мене и место танчура покојног Лазе пекара, где је омладина научила кораке разних плесова, Рајчур је симбол наших спортиста, Шлајз некадашњег живота на води, на каналу, маслачак ме подсећа на приповетке Милене Шурјановић која је предивно писала о маслачку у србобранској авлији, а можемо поменути и нашег другог савременика, Симу Ћосина који је у својим делима писао о овдашњем животу, а и о паланачком менталитету, и тако педаљ по педаљ за свако место се везује неки догађај из наше историје.
Било је и лепих и мање лепих догађаја током историје, све је то уткано у град и сећања његових становника, а ми треба да учимо из живота и дела ранијих генерација од којих смо добили овај град на чување.
Сматрам да је истраживање локалне историје значајно јер не можемо да проценимо садашњост и планирамо будућност, ако нисмо упућени у прошлост. Културно наслеђе је веза између прошлости и будућности, оно гради мостове између људи и заједница.
Србобран има потенцијал да постане туристичко место. Верујем да би многе изненадио број туриста који је посетио спомен-кућу Нандор Гион, која је ове године прославила 10. јубилеј. Посетиоци се, након посете спомен-кући, прошетају и Србобраном, и увек одлазе пуни позитивних утисака. Имамо верске објекте, споменике, познате личности, фестивале, богат културни програм, имамо легенде и изврсну храну. Све би то требало повезати и издејствовати да се Србобран уврстити у програме туристичких организација. Предложила бих да то буде циљ који ћете остварити за време вашег мандата. Подржите људе који желе да ураде нешто за свој град, мало је таквих људи попут оних који су данас добили похвалнице. Треба да их цените и мотивишете. Ја им честитам и желим да имају још пуно добрих идеја.
Јер Србобран је један, јединствен и наш. А ми, његови становници, треба да га чувамо, развијамо и да тежимо да будемо преци на које ће наши потомци бити поносни. Желим свима онима који ову варош сматрају својим градом сретан Дан града Србобрана", истакла је др Футо Хорват.
