Није лако издвојити овогодишње шампионе „Србобранске бразде“ – јесу ли то они за воланима трактора, или су то организатори манифестације који нису штедели ни последњи атом снаге да све протекне беспрекорно, или можда њени посетиоци који се нису уплашили да подне и живу у термометру на тридесет и нешто, дочекају у сред поља? Биће да су до титуле за најбоље стигли сви заједно, јер само је на тај начин јубиларна, 20. „Србобранска бразда“ могла бити овако занимљива, посећена и успешна, без дилеме најбоља у две деценије постојања.
Поранили су у суботу Србобранци, Туријци, Надаљчани, Бечејци, Темеринци, па Сирижани, Врбашани и сви разни други, и већ у 07.00 сати пред Месном заједницом у линију је стало више од 80 малих и великих трактора. Па кад су кренули тек, кад је први трактор био на сред моста, последњи је тек палио машину пред зградом МЗ, ето толико их је било. И тако у колони све до парцела „Пионира“, до „места за мегдана“ на ком су се тражили и бирали најбољи орачи Војводине, а и шире.
20. „Србобранска бразда“ ове године окупила је највећи број учесника. Сви су се у суботу сложили да боље манифестације до сада није било, случају није била препуштена ни једна једина ситница у организацији, па је цео дан, од дочека такмичара, званица и посетиоца, до њиховог испраћаја, протекао на најлепши начин.
Част да отвори манифестацију други пут за редом, припала је др Вуку Радојевићу, покрајинском секретару за пољопривреду. И његове прве речи односиле су се на квалитативни помак у организацији, који је био видан на сваком месту и у сваком сегменту. „Нема сумње, 'Србобранска бразда' прераста у војвођански бренд. Покрајински секретаријат за пољопривреду подржава организацију традиционалних манифестација широм Војводине, манифестација које доприносе унапређивању и развоју пољопривреде у нашој покрајини. Ове године смо заједнички са организаторима, Месном заједницом и општином Србобран, на најбољи начин и финансијски помогли одржавање 'Србобранске бразде', јер она то заслужује. Реч је о приредби која представља традицију и обичаје Војводине. Она има за циљ да сачува обичаје некадашње обраде земље, али са друге стране, да упозна своје посетиоце са методама модерног орања, што чини нераскидиви спој у развоју пољопривреде“, нагласио је Радојевић. Он је нагласио да уколико желимо да имамо продуктивнију и конкурентнију пољопривреду, неопходно је улагати у савремену погонску и прикључну механизацију и поручио да ресорни секретаријат у свом раду увек ослушкује струку и науку, јер само на тај начин и уз примену савремене опреме, пољопривредници могу да дођу до бољих резултата. Сусрет са пољопривредницима Радојевић је искористио да их позиве да искористе повољне кредитне линије преко покрајинских фондова и обнове механизацију, те тако створе услове да на најсавременији начин обрађују плодне војвођанске њиве.
Председник општине Србобран Радивој Парошки истакао је да је циљ домаћина и организатора ове манифестације да свака нова „бразда“ буде боља, па је тако, уверен је, и овогодишња јубиларна, 20. по реду, још успешнија од претходне. „Најбоља потврда за то је одзив такмичара, па број посетилаца, па интересовање излагача, гости који су се одазвали нашем позиву, међународни карактер такмичења који су нам донели наши пријатељи из Мађарске. Уз добро такмичење и срдачно дружење, добили смо мини сајам најмодерније механизације, семенске робе и средстава за заштиту - шансу да се наши пољопривредници упознају са најсавременијим токовима пољопривредне производње. А управо је она окосница развоја општине Србобран и све што радимо потакнуто је жељом да остваримо тај циљ. Посебну захвалност дугујемо Покрајинском секретаријату за пољопривреду и секретари Радојевићу за подршку коју су нам пружили. Ми смо и прошле године имали најбоље организовану 'Србобранску бразду, али смо ове године учинили додатни напор и искорак да би добили најуспешнију и најмасовнију манифестацију до сада“, рекао је Парошки и похвалио организациони тим Месне заједнице Србобран.
Похвале на рачун домаћина и жеље да све протекне у најбољем реду, изрекао је и помоћник министра пољопривреде Александар Богићевић. „Добро је да оваквих манифестација има све више по Србији, да се наши пољопривредници друже и да размењују искуства, да једни другима покажу своје мајсторије“. Њему су се придружили и Петар Радић, представник Задружног савеза Војводине, члан Организационог одбора „Србобранске бразде“, професор Мирослав Малешевић, који је поручио окупљенима да ораче треба неизмерно ценити, као и доц. др Мирјана Љубојевић Икрашев, рођена Србобранка, професорка Пољопривредног факултета, која је истакла да осећа понос када види овакву манифестацију у свом родном граду.
Стручни жири радио је у суботу много више него претходних година; ваљало је поштено, „ни по бабу ни по стричевима“ оценити седамдесетак такмичара у три категорије; како бразду отварају, како јој држе правац и је ли дубока таман онолико колико је потребно да се земља спреми на начин да буде најиздашнија. И још неке нијансе видело је око стручњака из жирија, нешто за шта обичан свет не мари много, али је баш то, скоро невидљиво, делило најбоље ораче од свих других одличних!
А након оцењивања све се расплело на следећи начин; најбољи у лакој А категорији био је Богдан Бикић из Сирига, други је био Ласло Шерфезе из Србобрана, а трећи Игор Фејса, такође Србобранац. У средњој Б категорији славом се овенчао Ђорђе Дињашки из Србобрана, до другог места је стигао Саша Атанасковић из Турије, а до трећег Мирослав Симин из Србобрана. И у тешкој Ц најбољи су били Србобранци; Горан Радовић је био први, а Золтан Маг трећи. Међу њих је, на друго место, стао Золтан Чех из Бачког Градишта. На јубиларној 20. „Србобранској бразди“ новчане награде увећане су за 25 одсто, тако да су првопласирани добили по 25.000 динара, друглопласирани по 20.000, а трећепласирани по 15.000 динара.
Најстаријем такмичару, Лазару Антићу који је рођен 1929. године, затим најмлађем такмичару, Сабо Роберту Млађем, рођеном 2009. године, и припадници нежнијег пола која се такође опробала у орању, Марији Сеочанац из Врњачке Бање, припали су ваучери за седмодневни одмор за две особе у бањи Ђопарош крај Орошхазе, које им је поклонила општина Србобран. Награду у алату добио је и такмичар који је у Србобран стигао из најудаљенијег места, а то је Лазар Ердоглија из Вукушића, места у општини Врњачка Бања.
Део програма 20. „Србобранске бразде“ били су и КУД „Бард“ и Клуб за неговање традиција народна и народности Војводине, затим поједина удружења грађана, попут „Кобасицијаде“ која је за све који су желели припремила бесплатан специјалитет по ком се препознаје Турија, пчелари и други. Добро су се забављали и најмлађи за које је било припремљено интересантно такмичење, али и играчке на поклон. Такође, пун допринос "Србобранској бразди" дале су и чланице Удружења жена "Рука спаса", које су за све учеснике припремиле платнене кесе и кецеље са извезеним логом бразде.
