Данас је Србобран био домаћин научног скупа "Срби у револуцији 1848/49. и дешавања у Србобрану". Девет научних радника из области историје, професора на високим школама, радника архива и музеја, изложило је девет радова о стању српске политичке и културне свести, значају политичких захтева Срба у Аустријскoм царству, улози добровoљаца из Србије, војним победама и страдању српског народа у наведеним годинама. Научни скуп организовали су заједно општина Србобран и Удружење потомака и поштовалаца добровољаца ослободилачких ратова 1848-1918 "СРБИЈАНСКИ-СРБОБРАНСКИ".
Истичући у први план значај оваквих скупова за боље разумевање прошлости и очување успомене на личности и догађаје који су пресудно утицали на стицање слободе и стварање заједничке државе Срба са обе стране Саве и Дунава, предаваче и бројне окупљене први је поздравио Радивој Парошки, председник општине Србобран. "У овом периоду обележавамо годишњицу веома важних догађаја за Србобран, као и годишњицу присаједињења Војводине Краљевини Србији. Грађани Србобрана знају да је ово место било значајно за остваривање права Срба и из тих великих историјских догађаја град је понео и своје родољубиво име. Све радове који су припремљени за овај научни скуп општина Србобран штампаће у једном зборнику, јер желимо да на једном месту трајно сачувамо научни осврт на све оно што су наши преци урадили и због чега данас са поносом кажемо да смо њихову потомци", рекао је Парошки и захвалио Удружењу потомака и поштовалаца добровољаца ослободилачких ратова 1848-1918 "СРБИЈАНСКИ-СРБОБРАНСКИ" за ангажман у организацији скупа.
Своје радове на скупу представили су: Димитрије Михајловић - "Србобран у сећањима савременика револуције 1848/49", Сузана Миловановић - "СРПСКИ НАРОДНИ ПОКРЕТ 1848. ПРЕМА ШТАМПАНИМ ПРОГЛАСИМА И ПЛАКАТИМА ИЗ ЗБИРКЕ МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ - МИША ДИМИТРИЈЕВИЋ 1848-1849", проф. др Ненад Нинковић - "Положај Срба у Хабзбуршкој монархији од Велике сеобе до Револуције 1848-1849", проф. др Дејан Микавица - "Србија и Србијанци у периодици и мемоарским списима Војвођанских Срба 1804-1879", проф. др Горан Васин - "Српско-мађарски рат 1848-1849. и питање Српске војводине", проф. др Владан Гавриловић - "Шајкаши и Србобран у делу Јована Добановачког", др Жарко Димић - "Битка за Србобран у сећањима Ђорђа Стратимировића, Петра Биге", Гавро Буразор - "Штампа у Србији о Револуцији 1848/49", и проф. др Урош Станковић - "Прота Матија Ненадовић и Српски народни покрет 1848/49".
Др Небојша Кузмановић, заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, подсетио је да је Покрајинска влада донела одлуку да се формира Одбор за обележавање годишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији, на чијим је челу председник Србије Александар Вучић, што потврђује да се поклања посебна пажња у овој години догађајима који улазе у корпус важних за обележавање самог јубилеја присаједињења. "Један од таквих догађаја је и овај научни скуп и организаторима захваљујемо што не схватају олако жртве наших предака који су пре 170 или 100 година, положене на олтар отаџбине и народносне идеје. Људи који су бранили Србобран пре 170 година, или они који су бранили Сремске Карловце, омогућили су да ми данас говоримо на нашем језику. Привилегија је да се зовете Србобранци, или Карловчани, али зато сви морају да обрате пажњу и одају пошту онима који су дали своје животе за идеју да живимо у својој земљи и говоримо својим језиком. Радује ме најава оснивања локалног Одбора за обележавање присаједињења и у Србобрану, који ће дато свој допринос да се сви ови догађаји достојно обележе", рекао је др Кузмановић.
У име Удружења потомака и поштовалаца добровољаца ослободилачких ратова 1848-1918 "СРБИЈАНСКИ-СРБОБРАНСКИ", скупу се обратио Радослав Субић. Он се захвалио локалној самоуправи и председнику општине Радивоју Парошком на, како је рекао, безрезервној подршци у организацији, уз захвалност и научним радницима који су се одазвали на позив да учествују на скупу у Србобрану. "Ако би смо пошли од претпоставке да постоје два Србобрана, онај у коме живимо и онај који живи у нама, сложили би смо се да на један сигурно можемо да утичемо. Водећи се том филозофијом, наше удружење почело је да из родољубивог осећаја негује култ заједнице, наравно поштовањем предака. Позивамо све људе исте воље и убеђења да нам се придруже у неговању доброг и лепог и да схвате да иако се овде говори о ратним временима, говори се ради нашег отрежњења, односно схватања чињенице да заправо живимо у добрим временима, у којима нас мало шта спречава да изразимо личност и да поклонимо заједници све најбоље што гајимо у себи. Прошлост не можемо применити али и исте можемо да покупимо по неко знање, мудрост предака, уметничко дело, љубав према ономе што имамо. Треба да научимо да кажемо је хвала онима који нешто добро ураде за нас, извините онима којима нешто згрешимо, и честитам када славимо заједничке успехе; те три речи изрекао бих председнику нашег удружења и пријатељу сваког Србобранца - Сави Радонићу", рекао је Субић.
У наставку уследило је излагање научних радова а модератор научног скупа био је историчар Данијел Кулачин.
