Обележавајући 18. годишњицу почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, представници Удружења ратних војних инвалида, општине Србобран, Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, СУБНОР-а, СПС-а и других организација, положили су данас венце на спомен обележје страдалим у ратовима од 1990. до 1999. године, подигнутом у порти храма Светог Богојављења господњег.
Пре полагања венаца служен је парастос свим страдалим борцима и цивилима у НАТО бомбардовању. Присутним се овом приликом обратио Нешко Честић, председник општине Србобран.
"Сам повод због кога смо се овде окупили је веома тежак и тужан, и нисмо га сами бирали већ нам је на данашњи дан пре 18 година ултимативно постављен. Он је трајао пуних 78 дана оставивши за собом хиљаде жртава, материјална разарања огромних размера, затровану природну средину, отргнуто, отето Косово и Метохију под патронатом НАТО-а. И не само то, за овај повод није било одлуке Савета безбедности, чиме је 19 земаља прекршило Повељу Уједињених нација, поништивши основна начела међународног права. И не само да је урушен међународни правни поредак негo у својој бестијалности, бахатости глобалистичке искључивости и мултинационалне безобзирности достигли су врхунац сатанистичке намере, називајући војну акцију 'Милосрдни анђео', користећи милешевску фреску Белог анђела.
Ми данас овде под окриљем храма Светог Богојављења господњег, на наш начин достојанствено показујемо да жртве НАТО бомбардовања нису заборављене нити ће бити заборављен злохуди покушај сатирања и уништавања једног читавог народа, нашег српског.
Ноћ када је почело бомбардовање урезала се у сећање људи као најтежа ноћ, ноћ неизвесности и најгора ноћ кроз коју човек може да прође. Па да је била само једна било би много, него је било 78 ноћи и исто толико дана. Убијали су нас, рушили фабрике, мостове, болнице, школе. Огромна сила, наднационалних, мултинационалних, глобалистичких солдатески сручила се на једну малену, слободарску и поносну земаљу и људе. И није их било брига кога убијају, тамо са 10000 метара изнад земље и ко зна из којих све база и центра моћи, где не прети никаква опасност. А страдали су мушкараци, жене, труднице, деца, старци, старице. Циљ је био убити један народ, његову душу, смисао постојања. Када би проливене сузе и крв имале снагу да сажежу, да распале пламен правде и човечности, тада би овај свет био бољи и туга би допрла до срца оних који су душу изгубили.
Данас одајемо пошту свим жртвама НАТО агресије, одајемо пошту свима знаним али многима незнаним који су нестали у вихору безумља. Наше сећање је усмерено и на најтрагичније и најболније. Једна од њих која је постала симбол свих невиних жртава је трогодишња девојчица Милица Ракић, која је страдала од гелера у свом дому. Двогодишњи Марко Симић који је страдао у наручју свога оца Владана, петнаестогодишња Ирена Митић док је са оцем радила на њиви. Љиљана Спасић страдала је у самом центру Ниша, а била је у седмом месецу трудноће. Сања Миленковић, бриљантна математичарка, која је страдала на Варваринском мосту, где је десет породица завијено у црно и после чега је остало 27 тешких инвалида, шеснаест радника Радио телевизије Србије и многи, многи други.
Нису биле само цивилне жртве, било је и жртава у редовома полиције и војске који су били на дужности и часно и јуначки извршавали задатке одбране земље, као што су пилоти ВЈ Живота Ђурић, Зоран Радосављевић и Миленко Павловић, који су животе изгубили борећи се са делеко бројнијим и надмоћнијим непријатељем. И наши суграђани Синиша Лаушев, Александр Бајин и Ранко Пантелић часно су извршавајући војне задатке изгубили своје младе животе. Њима, као и свим осталим војницима, полицајцима и цивилима страдалим у НАТО агресији које нисам поменуо, нека је вечна салава а нама част и понос што смо их имали. Хвала и свима онима који су бранећи своју државу и народ тада, а који живе и данас, заслужили су да их Србија не заборави", рекао је овом приликом Честић.
