„Оваква предавања показују шта је све могуће ако се удруже знање и воља, али и да смо на одређеној дистанци од оних која нам се нуде. Решења има и овакве трибине проширују видике и омогућују да покажемо да оно што представља црну рупу и најзагађенији водоток, може у будућности бити и добар развојни ресурс“, рекао је на отварању трибине Зоран Младеновић, председник општине Србобран.
Архитекта Мирослав Крстоношић упозорио је да је за враћање пловности на току канала неопходно ископати 4,5 милиона кубика муља, што одговара простору које заузимају три Кеопсове пирамиде. „За тај посао је потребно 15 година, ако се користе старе машине. Ми нудимо технологију којом се могу одвојити тешки метали из муља, а затим од преосталог дела производити биолошко ђубриво. Чишћење би се одвијало по деоницама, километар по километар, а тиме би добили да постепено враћамо праву намену каналу“, рекао је, између осталог, Крстоношић. Он је представио и туристичке потенцијале на току канала, као и мапу кампова и бициклистичких стаза које се могу градити дуж обала очишћеног водотока.
Проф. др Маро Зубац рекао је да је „доста више анализирања муља и тражи се акција“. „Све параметре знамо, а стварност је још озбиљнија. Спремили смо патенте које је свет признао и стојимо на располагању да одмах почнемо посао спашавања канала. Вађење свега из канала и депоновање на неком месту, али и остављање свега у кориту, није добро. Зато смо спремили план који подазумева прво одређење активности у самом кориту, како би та маса била безбедна када се буде вадила за годину или две. Касније, када се извади, додатним процесима може се добити компост и ђубриво“, рекао је Зубац и истакао да је веома важно бити обазрив при избору модела чишћења ВБК.
Задовољство због показаног интересовања присутних исказао је и Жељко Богојевић, председник СО Србобран. „Сведоци смо да живимо у најзагађенијем простору у Бачкој, Војводини, Србији... Ово је била веома занимљива трибина са темом почетком решавања критичне ситуације која влада у свим градовима и насељима на току канала. Без заједничке акције и јединственог става не можемо утицати на оне који одлучују, у покрајинским и републичким нивоима власти, у Европи, а овакве трибине су прилика да боље сагледамо величину проблема и заузмемо јасан и недвосмислен став о неопходности заштите животне средине, на здрав и сигуран начин“, рекао је Богојевић.