Општина Србобран, у сарадњи са Друштвом за заштиту животиња из Ђурђева и Удружењем за заштиту права животиња „Бак“ – Србобран Надаљ, учинила је први корак у покушају да трајно реши проблем напуштених паса и мачака на улицама Србобрана, Турије и Надаља. Према плановима, пројекат би требао да резултира изградњом прихватилишта за напуштене животиње. Овим проблемом бавиће се новоформирана радна група које чине све заинтересоване стране.
„За почетак, успели смо да објединимо све заинтересоване стране за решавање проблема напуштених паса и мачака и њихово трајно збрињавање. За столом су се нашли представници локалне самоуправе и јавних предузећа, заједно са представницима два удружења за заштиту животиња и свих ветеринарских станица са територије општине, како би учинили прве кораке у решавању овог проблема. Констатовано је да је проблем компликован и велик и пси на улицама представљају опасност за грађане општине. Од проблема можемо бежати неко време, што се радило у протеклом периоду, али је крајње време да га почнемо решавати. Разговарали смо о могућим локацијама за изградњу прихватилишта, његовом капацитету и условима који се морају обезбедити, затим о постојећим пројектима који се баве овом темом, могућностима за обезбеђивањем страних донација, као и о формирању радног тела које ће се бавити овом проблематиком. Повезали смо волонтере који раде из љубави са струком и науком и током дискусије родило се низ одличних идеја. Локална самоуправа ће бити сервис служба која ће примати задатке од удружења грађана, НВО и ветеринарских станица и помоћи да се проблеми реше“, рекао је учесник састанка Жељко Богојевић, председник СО Србобран. Он је истакао да је и поред свих великих финансијских проблема у општини Србобран, проблем напуштених паса и мачака на улицама један од оних које треба решавати по хитном поступку, а целу причу охрабрује спремност појединаца да и финансијски помогну пројекат изградње прихватилишта.
Моника Брукнер, председница Друштва за заштиту животиња из Ђурђева, захвалила је представницима општине Србобран на позиву да се укључи у пројекат решавања проблема напуштених животиња. „Дошло је време да се овај проблем реши на прави начин. Ми као друштво спремни смо да помогнемо својим знањем и искуством, али и материјално да уложимо у ново прихватлиште. Сусретали смо се са свакаквим локалним самоуправама, од оних које је баш брига за животиње, до оних које озбиљно решавају ове проблеме. Драго ми је да овде видим људе који су жељни и вољни да реше овај проблем, а видим и све услове и капацитете да се ствар изведе до краја. Спремна сам да помогнем, али у први план треба да буде истурено Удружење за заштиту права животиња 'Бак'', као локална организација која зна каква је ситуација на терену. 'Бак' има резултате у раду и моје искуство са активистима овог удружења је веома добро“, рекла је Брукнер.
Светлана Ђорђин, председница Удружења за заштиту права животиња „Бак“, истакла је да је дорбо што локалну самоуправу сада воде људи који имају разумевање за проблем чијем се решавању приступа, и то на прави начин, тако да ће се од сада отклањати узроци проблема, а не последице. „Криви су увек неодговорни власници животиња. Сви улични пси су настали од власничких паса, а они се пуштени на улицу захваљујући свом неодговорном власнику. Стерилизацију којом се бавимо већ дуже времена покренули смо јер смо знали да се проблем не може решити само изградњом прихватилишта, већ је то само једна карика у решавању проблема. Потребна нам је статегија која подразумева попис свих паса у општини, како би знали чиме располажемо и будуће прихватлиште градили према потребама. Такође, потребно нам је и чиповање животиња, јер то значи да се власник неће тако лако одлучити да их пусти на улицу. Чиповање обезбеђеује да лако откријемо власништво, а у случају уједа одштета би ишла на терет власника, а не на терет општине. Та уштеђена средства можемо усмерити ка прихватилишту или у другу сличну акцију“, рекла је Ђорђин. Она је истакла да је у општини Србобран до сада урађено око 900 захвата стерилизације и кастрације, много више паса него мачака, што је смањило број животиња на улицама, и изразила уверење да је ове кораке неопходно проћи пре изградње прихватилишта. „Не смемо доћи у проблем, попут многих општина, да направимо прихватлиште и да га препунимо псима и мачкама и не знамо шта да радимо са њима. Задовољна сам што су се на састанку среле све службе које треба да се баве овом проблематиком“, рекла је Ђорђин и додала да је за пројекат стерилизације и кастрације од 2009. године до сада утрошено 16.400 евра донације из фондације из Швајцарске.
На састанку се говорило и о могућим локацијама за изградњу прихватилишта, а Јован Туторов, члан Општинског већа задужен за урбанизам, истакао је да се будуће место за изградњу мора наћи и у просторном плану општине Србобран. „Нашим просторним планом предвиђено је да та локалција буде крај пута за Фекетић, око осам километара од Србобрана, поред привремене депоније. На састанку смо дошли до закључка да то није одговарајућа локација, па смо одредили рок од две недеље за проналажење нове. Сви ћемо предложити нека места, а Одељење за урбанизам обрадити наше предлоге, како би пронашли адекватну локацију, опремљену свом инфраструктуром. То је наша обавеза и локацију морамо унети у просторни план, на основу чега се могу издавати дозволе. Просторни план је управо на јавној расправи и право је време да решимо ову ствар пре него што он буде упућен другостепеном органу, а затим и на усвајање Скупштини општине“, рекао је Туторов.
