Српски  Magyar 

Srbobran - Lenkin prsten Aleksandru Lukicu  Жири у саставу Зоран М. Мандић, председник, Драгана Чокић и Душан Радивојевић, су на завршном састанку, одржаном 10. новембра 2008. године, једногласно донели одлуку да се награда  „Ленкин прстен“ за 2008. годину додели песнику Александру Лукићу.
  Награда коју је установио Дом културе Србобран, додељена је Александру Лукићу за песму „Несталне уобразиље - русаље“ из циклуса „Немушти језик“, објављен у броју 11 „Београдског књижевног часописа.“

  Жири је у ужи избор за овогодишњи „Ленкин прстен“ уврстио и песме Миле Вукмировић, Мире Вуковић, Сање Ж. Недељковић и Небојше Деветака.
 
  Додељујући ово високо песничко признање за најлепшу љубавну песму Александру Лукићу, жири је кренуо од утиска да песму „Несталне уобразиље - русаље“, фаворизује богата песничка грађа, имагинирана кроз високе поетичке, ритамске и мелодијске стандарде. Лукић је у истој песми на супериоран начин исказао висок домет модерног песничког мишљења и наглашене сопствене поетике и стила.
 
  Владимир Мудрински, директор Дома културе Србобран, рекао је за србобран.рс да ће овогодишња манифестација бити обележена кроз дводневни програм, 19. и 20. новембра. “Прве вечери, у великој сали СО Србобран, емитоваћемо једну епизоду серијала о породици Дунђерски, тачније причу о Лази Дунђерском, а након пројекције заказано је отварање изложбе слика Оље Ивањицки, у галерији Дома културе. Посетиоци ће моћи да виде слике из циклуса посвећеног Лази Костићу и Ленки Дунђерски. Неке од ових слика излагане су у Србобрану 2006. године, а неке ће у нашем граду бити изложене по први пут. Главни део програма, у четвртак 20. новембра, обележиће уручивање награде овогодишњем лауреату. Рецитатори ће извести све песме које су ушле у ужи избор за овогодишњу награду, а затим ће глумац Петар Краљ одрецитовати песму Санта Мариа делла Салуте. Жири ће образложити свој избор и предати награду”, рекао је Мудрински.
 
Награда “Ленкин прстен” биће додељена Александру Лукићу 20.новембра 2008. године, на свечаној церемонији у Дому културе у Србобрану.
 
 
 
Александар Лукић
Александар Лукић је српски песник. Рођен је 7. августа 1957. године у Мишљеновцу. Основну школу је похађао у родном месту и Турији. Средњу школу је завршио у Кучеву, а дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду.
Лукић живи и ради у Пожаревцу, као уредник у Центру за културу Едиције Браничево.
Са старијиом братом Мирославом Лукићем основао је Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, који је излазио кратко (1998). Уређивао је часопис „Браничево“ у два наврата (1994-1995, и од 2008). Александар Лукић је, у едицији коју уређује последњих неколико година, објавио велики број наслова из различитих области књижевности и културе. Као песник је превођен на румунски, француски и енглески језик.
 
Библиографија
  • „У вагону Розанова“ (КОС, Београд, 1986, Бранкова награда)
  • „Оснивач подземне престонице“ (Заветине, Београд, 1991)
  • „Страшни суд“ (Унирекс - КЗ „Владимир Мијушковић“. Никшић, 1991, књижевна награда „Залога“)
  • „Европа“ (Време књиге, Београд, 1995)
  • „Вампировићи“ (Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, 1998)
  • „Легенде о рамондама и ружичастом песку месечевог смакнућа“ (Просвета, Београд, 1999)
  • „Брод лудака“ (Народна књига, Београд, 2001, за коју је добио награду „Срба Митић“)
  • „У долини зидова“ (Едиција Браничево, Пожаревац, 2003)
  • „Весела мумија“ (Овдје, Подгорица, 1998)
  • „Влашке басме“ (збирку влашких басама припремио је за штампу заједно са Беном Младеновићем и препевао је на српски Аламнах за живу традицију, књижевност и алхемију)
  • „Маестро пер Пјетро“ (роман, Мобаров институт, Заветине, Београд, 2001, за који је добио награду „Дрво живота“)
  • „Јаспис“ (Народна књига-Алфа, Београд, 2007, за коју је добио књижевну награду Заветина Амблем тајног писма света: објављивање Сабраних дела)

   

Службени лист