Жири за доделу "Ленкиног прстена" донео је одлуку да књижевну награду за најбољу љубавну песму на српском језику за 2024. годину добије песма „Изгубљена нит ретко се налази: чак и када је видимо”, Ненада Шапоње, песника из Новог Сада.
Жири за доделу награде за најбољу љубавну песму, радио је у саставу: др Зоран Ђерић, председник, др Драгана В. Тодоресков, чланица, и Биљана Пушкар, чланица. Председник жирија, др Зоран Ђерић, преминуо је 08. новембра 2024. године. Узимајући у обзир усмене консултације са њим, чланице жирија др Драгана В. Тодоресков и Биљана Пушкар, донеле су 11. новембра једногласну одлуку о овогодишњем лауреату.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА:
Песма Изгубљена нит ретко се налази: чак и када је не видимо написана је у духу најбоље лирике Нанада Шапоње. Она се може читати у контексту читаве збирке Срећна вода, дакле, као део једне велике поеме написане у славу љубави, али и као самостална целина коју одликује вера у трансцендентално, у проналажење и препознавање сродних душа. Вредност награђене песме лежи у чињеници да у исти мах покушава да дефинише љубав као контрадикторну појаву, што она у својој бити и јесте, али и да пошаље поруку: у последњим стиховима лирски субјект ће се обратити вољеној речима који ефектно призивају неке од најбољих српских песника и песникиња, од романтизма па све до савремене, транссимболистичке поезије, између осталог, дозивајући стање између јаве и сна о којем је зналачки певао и Лаза Костић. Засенчена, неухватљива у простору и времену, лирска душа Ненада Шапоње сместила се на самој граници спознајног и недокучивог, тамо где верује да се једино може наћи права љубав.
У Новом Саду, 11. новембра 2024.
др Драгана В. Тодоресков, в.д. председника; Биљана Пушкар, чланица
Према пропозицијама, у конкуренцији су биле песме љубавне тематике, које су објављене у периодици, односно у посебним књигама, између два додељивања награда, од новембра 2023. до новембра 2024. године.
Награђена песма објављена је у књизи Срећна вода коју је објавила ИК Прометеј из Новог Сада у Едицији Тајанствена тачка 2024. године.
Ненад Шапоња је рођен 13. априла 1964. године у Новом Саду, у којем и даље живи. Основно и средње образовање стекао је у Новом Саду, на Медицинском факултету дипломирао 1991, а магистрирао из области Социјалне психијатрије на Медицинском факултету у Београду 1994. Бавио се различитим пословима – лекара, психијатра, телевизијског аутора, слободног критичара. Био је дугогодишњи редовни књижевни критичар београдске Политике (1996–2005). Године 2002. основао је издавачку кућу Агора, у којој је као уредник и издавач потписао више од 600 наслова. Председник је Друштва новосадских књижевника (од 2019. године), потпредседник Удружења издавача и књижара Србије (од 2012. године). Члан је уредништва Летописа Матице српске (од 2021.) и главни и одговорни уредник часописа Нова мисао (од бр. 48).
Ожењен је Драгославом, кардиологом, са којом има два сина, Стефана и Филипа. Пише поезију, есеје и прозу.
Објавио је следеће књиге поезије: Ђоконда, Матица српска, 1990; Одрази варке, Прометеј, 1993; Очевидност, Просвета, 1996; Море, Просвета, 1998; Четири поеме, Просвета, 2000; Слатка смрт, Књижевна општина Вршац, 2012; Постоји ли додир твоје душе?, Књижевна општина Вршац, 2014; Изгледам, дакле нисам, Прометеј, 2017; Силазим у тишину тега бачене коцке, Културни центар Новог Сада, 2019; Психологија гравитације, Прометеј, Нови Сад, 2023 (два издања); Срећна вода, Прометеј, Нови Сад, 2024. Такође је аутор књига есеја и књижевне критике: Бедекер сумње, Просвета, 1997; Аутобиографија читања, Просвета, 1999; Искуство писања, Народна књига, 2002. Објавио је и путописну прозу А Брисел се дâ преходати лако (2018).
Заступљен је у мноштву антологија и избора из поезије у земљи и иностранству. Поезија и путописна проза су му превођене на енглески, шпански, италијански, македонски, румунски, словачки, азербејџански, бугарски, руски, словеначки, француски, албански и пољски језик. У целости су му преведене следеће књиге: Постоји ли додир твоје душе? (македонски), Слатка смрт (румунски, шпански), Изгледам, дакле нисам (словачки, азербејџански, шпански), А Брисел се дâ преходати лако (енглески, арапски, македонски).
Са енглеског је превео роман Роберта Б. Паркера Хладан као камен, а приредио је више антологија, између осталих: Антологију савремене новосадске приче, Антологију старе новосадске приче, Најлепше приповетке Павла Угринова, избор из дела Павла Угринова (у Антологијској едицији Десет векова српске књижевности, ИЦ Матице Српске), Просветину књигу крими прича и др.
Добио је следеће награде и признања:
Бранкова награда за најбољу прву песничку књигу (Ђоконда), 1990.
Просветина нарада за књигу године (Бедекер сумње), 1997.
Награда „Милан Богдановић” за најбољу критику у 1998.години.
Награда „Мирослав Антић” за најбољу песничку књигу (Изгледам,
дакле нисам), у 2017. години.
Награда „Мома Димић”, за књигу путописа А Брисел се дâ преходати лако, 2018/19/20.
Међународна награда „Гоцева мисла”, Скопље, 2023.
Награда „Кочићево перо”, за књигу Психологија гравитације, 2023.
Награда „Теодор Павловић”, за књигу Психологија гравитације, 2023.
Новембарска повеља Града Новог Сада, 2023.
Награда „Стеван Пешић”, за књигу песама Психологија гравитације, 2023.
Награда „Лаза Костић”, за књигу песама Психологија гравитације, 2024.
