У Србобрану је данас одржан други научни скуп "Породица Дунђерски - грађанска култура српске Војводине", још један међу бројним програмима осмишљеним поводом свечаног уручења књижевне награде "Ленкин прстен". Своје радове у Дому културе Србобран изложило је 13 научних радника - историчара, историчара уметности, књижевника, правника и других, који су из више углова осветлили активности, деловање и утицај породице Дунђерски на друштвене токове времена у ком су живели, али и у каснијим годинама.
"Нама је породица Дунђерски веома важна. Она је саставни део нашег културног идентитета и овај скуп и научно-истраживачки радови који ће бити објављени у другом зборнику, у сарадњи са Матицом српском, постаће део културе сећања коју желимо да негујемо у Србобрану. Част нам је да сарађујемо са институцијом као што је Матица српска, трудимо се да на сваки начин, кроз буџетска средства такође, сарадњом и са другим културним институцијама као што је наш Дом културе, дођемо до нивоа трајног заједничког ангажовања на очувању идентитета и наслеђа грађанског Србобрана и Војводине у целини. Томе ће допринети и други зборника који сада припремамо, али и наше активности на промовисање и других великих догађаја из наше историје, попут догађаја из 1848. и 1849. године, које су донеле и назив нашем месту", истакао је Радивој Дебељачки, председник Општине Србобран, говорећи о значају научног скупа.
Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, подсетио је да је научни скуп и недавно објављени први зборник радова о породици Дунђерски, резултат Протокола о сарадњи који је Матица српска потписала са Општином Србобран.
"Прошле године одржан је први научни скуп о породици Дунђерски и изашао је зборник радова који ће у децембру бити промовисан у Матици српској. Ове године други научни скуп одржавамо са намером да историју ове породице, као симбола грађанске Војводине, осветлимо са свих страна. Окупљањем већег броја научника, различитих дисциплина, формираћемо један значајан истраживачки тим. Породица Дунђерски је за нас једна од најзначајнијих, јер прихвата моделе пословања и начина живљења који долазе из развијене Европе, а истовремно чува национални идентитет, културу и осећања свог народа. Ми пратимо њихов успон и развој, али и сведочимо пропадању саме породице, захваћене прво аграрном реформом у међуратном периоду, а у периоду од 1945. године и одлукама комунистичке управе они су сасвим развлашћени, чиме је породица изгубила свој статус у народу. Ово је покушај да се данашња генерација извини породици Дунђерски, да учини признање ономе што су они допринели српској култури, друштву, привреди и економији, највише на простору данашње Војводине у 19. и 20. веку", поручио је др Мицић из Србобрана.
Једна од учесница скупа, Јелена Веселинов, управница послова у Матици српској, истакла је да је сусрет истраживача замишљен као мултидисциплинарни и прилика да се чују и речи историчара, историчара уметности и књижевника, али и речи правника када је у питању задужбинарство.
"Задужбинарство је врло важно када је у питању једно време у којем је било запостављено, а сада се поступцима реституције и бригом о задужбинарству поново враћа у фокус. Задужбинарство породице Дунђерски је заиста велики простор за истраживање јер знамо да су чланови ове породице били велики задужбинари. Бавила сам се задужбином Богдана Дунђерског, тема је промена циља његове имовине, она је врло актуелна и биће још актуелнија повратом ове имовине. Потребно је поштовати вољу задужбинара која је изречена у битно другачијим политичким и друштвеним околностима, биће нужно поштовати је, али и сместити у нови и савремени контекст", рекла је Јелена Веселинов.
На другом научном скупу "Породица Дунђерски - грађанска култура српске Војводине" своје радове изложили су:
Др Весна Димитријевић - Велепоседник бечејски Богдан Дунђерски
Мср Јелена Весенов - Циљ задужбине: Случај задужбине Богдана Дунђерског
Дејан Корцеба - Значај Стевана Дунђерског (1860-1933) и његове породице за развој Србобрана
Др Јована Касаш - Несрећне судбине: жене у породици Дунђерски
Др Милан Мицић - Аграрна реформа на велепоседу Ђоке Дунђерског - Кулпин, Старе Шове, Турија (1919-1941)
Др Аница Драганић, Др Марија Силађи - Индустријско наслеђе Ђорђа Дунђерског
Др Мирјана Сладић Тодоров, Др Марко Тодоров - Архитектонско наслеђе дворца Дунђерски у Челареву
Др Бранка Кулић - О породичним кућама Дунђерских у Србобрану и Новом Саду
Др Зорица Хаџић - Трива Милитар и породица Дунђерски
Др Снежана Мишић - Капела Богдана Дунђерског: Симбол пријатељства Богдана Дунђерског и Уроша Предића
Мр Зоран Суботички - Поглед у будућност Богдана Дунђерског
