Трећи дан манифестације "Ленкин прстен" обележио је програм који је окупљене вратио у године од како књижевна награда за најлепшу љубавну песму на српском језику, живи свој живот. У Србобрану су се окупили неки од досадашњих лауреата, Војислав Карановић, Ђорђе Кубурић, Саша Радојчић, Благоје Баковић, Иван Негришорац и др Милан Мицић, али ако јесу поједини аутори, нису изостали стихови свих награђених песама.
Досадашњи добитници "Ленкиног прстена", уз синоћ присутне, су и Матија Бећковић, Александар Лукић, Благоја Свркота, Ђорђе Николић, Перо Зубац, Тања Крагујевић, Драган Јовановић Данилов, Мирослав Алексић и Јана Алексић, а већ у петак овом списку придружиће се победник конкурса за 2021. годину Срђан Малешевић.
Војислав Карановић, песник, други по реду добитник "Ленкиног прстена" 2007. године, рекао је овом приликом да књижевна награда за најлепшу љубавну песму на српском језику успешно гради веома лепу традицију, а истовремено се профилисала као вредна награда и у јавности. "Посебно је лепа јер се додељује за једно песничко остварење и јер је у њеној основи љубав, заправо љубавна прича која повезује једног од наших најзначајнијих песника Лазу Костића и Ленку Дунђерски. Мени је Лаза Костић посебно драг песник, значајан је за целу нашу културу, његово дело је у темељу савременог песничког израза и то даје додатни сјај овој награди. Код нас нису честе награде које се не везују за име неког писца, а ова је, уз још само неке, јединствена и по томе што је везана за предмет, за прстен који симболизује везу, али и за особу која је везана за једног великог песника. Спајајући Ленку и Лазу, њихову велику неостварену, тајновиту, спиритуалну љубав, све то даје посебно лепу ауру овој награди и можемо само да јој пожелимо што дужи живот", рекао је Карановић.
Др Драган Станић, први члан жирија "Ленкиног прстена", а од 2019. године и лауреат, изразио је задовољство, како је рекао, што се читава прича око 'Ленкиног прстена' развија на један добар начин.
"Око једног великог песничког мита заснована је добра прича и то заиста добро функционише. Мислим да је награда одјекнула и у другим срединама, а јако је важно и да избор песника не падне испод нивоа који је постигнут. Стицајем околности имао сам задовољство да предложим за први 'Ленкин прстен' песму Матије Бећковића, фантастичну песму које је највише посвећена Костићевој Santa Maria della Salute од свих песама које постоје у српском песништву. Високу меру задао је Матија Бећковић најбољом лирском песмом коју је написао и то је мера коју треба чувати колико год је могуће. Не можемо, разуме се, сваке године добити тако нешто, биће сигурно онога што у односу на ту почетну меру неће бити баш близу, али, у сваком случају, не смемо дозволити да све нагло падне испод неког допуштеног нивоа. После оволико година од како награда постоји, мислим да је на неки начин положен врло озбиљан испит, што треба и даље неговати. Све ово показује и колико поштујемо сопствену традицију, колико смо свесни онога што је одавде потекло а одјекнуло је знатно шире, мислим на породицу Дунђерски и на све оно што је Ленка", рекао је др Станић.
Добитник из 2014. године, песник Благоје Баковић, "Ленкин прстен" издваја као највредније признање којим је награђен у свом песничком животу. "Мени је ово једна од најдражих награда, посебно због тога што је околност због које је Ленка постала славна и због које је настала једна од најлепших песама српскога језика, толико вредна да су Србобранци у знак захвалности судбини што је Ленка живела на њиховој територији, у Србобрану, од прстена Ленкиног осмислили књижевну награду. У том прстену је био прст кроз који је текла највољенија крв женска, највољенија крв српске поезије, па су они помоћу тог прстена направили волшебну тазбину песника и поезије. Прстенујући тим прстеном добитнике, подиже се споменик тој љубави а подиже се и споменик језику српскоме", рекао је Баковић.
У музичком делу програма учествовале су Агота Виткаи Кучера и пијанисткиња Јелена Симоновић Ковачевић.
