Жири за доделу књижевне награде "Милан Дунђерски", коју је на иницијативу професора Гимназије "Светозар Милетић" Милана Ђорђевића, установила Народна библиотека Србобран, донео је одлуку о овогодишњим лауреатима.
У категорији студенти:
- место: Амина Хрнчић: Очи старије од овог свијета, Сарајево (БиХ), Фармацеутски факултет Универзитета у Сарајеву,
- место: Соња Кнежевић: Погрешна ткања, Кула (Србија), Електротехнички факултет, Универзитет у Београду
У категорији средњошколци:
- место: Теодора Суботић: Човек је име моје (Степска песма о колебању), Београд (Србија), Тринаеста београдска гимназија
- место: Јелена Илић: Угашени, утихнули, Добој, Република Српска, Босна и Херцеговина, ЈУ Економска школа, Добој
Одлуку је једногласно на седници одржаној 03. марта 2021. године, донео жири у саставу: др Ана Стјеља (председница), др Харгита Футо Хорват и др Чила Уташи (чланице). Награда садржи: диплому, двојезичну књигу о Милану Дунђерском, објављивање песме у књижевном часопису и новчани износ, а због епидемиолошке ситуације ове године ће изостати свечана церемонија доделе у Народној библиотеци Србобран.
"Награђене су уметнички најуспелије и хуманистички најмисаоније необјављене песме написане на српском и босанском језику у две категорије: прво и друго место за ученике средњих школа и за студенте у земљи и иностранству.
На овогодишњи конкурс за доделу песничке награде 'Милан Дунђерски' приспело је више радова него претходне године када је награда додељена по први пут. Приметан је и знатно виши квалитет самих песама, што је показатељ да су младе генерације песника све умешније, мотивисаније те духовно и мисаоно зрелије, што се свакако одражава и на песничко стваралаштво", саопштио је жири.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗА НАЈБОЉУ ПЕСМУ НА КОНКУРСУ ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „МИЛАН ДУНЂЕРСКИ“ 2021.
КАТЕГОРИЈА ФАКУЛТЕТ
У овој категорији, уметнички најуспелија и хуманистички мисаоно најдубља песма јесте песме „Очи старије од овог свијета“ (шифра „Небеско коло“) ауторке Амине Хрнчић. Ова песма има изразити уметнички карактер. Написана је пером већ зрелог песника, оног који кроз мало речи пуно тога каже. Ауторка се у својој песми дотакла оних вечитих тема, од искона, од прапростора до прајезика чије трагове и данас тумачимо. Ауторка у својој песми иде трагом чувене збирке Миодрага Павловића Улазак у Кремону у којој је на изванредан поетски начин описано дубоко понирање у прошлост, трагање за оним елементима који чине једну традицију (кроз приповедање о неолитској фигури жене), али заправо путовање кроз то архаично јесте трагање за смислом људског постојања.
Песникиња на једној филозофској, метафизичкој равни испитује наше постојање у вечности, тако што се враћа на сам почетак. Она наглашава оно духовно, а не материјално, она трага за исконским миром, тишином, за речима старијим од овог света, дакле за оним речима и оним знаковима које разуме цео свет, јер сви потичемо из једног и у њега се враћамо. Ова песма посебно има значај ако се има у виду тренутак у коме је настала, односно тренутак у коме цео свет постаје једно велико племе које се бори за свој опстанак. Бришу се све границе, иако људи потичу из различитих култура, заправо сви су исти и сви се разумеју јер их спаја једна невидљива нит испредена на почетку стварања света. Песникиња нас својом песмом заправо подсећа на прапочетке, на значај наслеђа који сви носимо на својим плећима, на оном аманету који су нам оставили они који су живели пре нас, а који од нас такође захтева да оставимо свој траг, или како сама песникиња каже: И седам хиљада година дубока / Потреба да себе урежеш / У те велике очи / Које се диве.
Песма Погрешна ткања (шифра: 378 Ноћи) ауторке Соње Кнежевић такође иде трагом античких времена и у том свету тражи инспирацију и повезаност са својим животом.
КАТЕГОРИЈА СРЕДЊА ШКОЛА
У категорији средњошколаца прво место је освојила песма под насловом „Човек је име моје: Степска песма о колебању душа“ (Шифра: т040403!) ауторке Теодоре Суботић из Београда. Ауторка је показала склад у изразу уклопљеног у риму која је лишена сваке патетике. Оно што посебно фасцинира када је ова песма у питању јесте њена тема, а то је човек и његова несавршеност. Ауторка у својој песми изражава дубоко промишљање на тему какво је заправо биће човек и до које мере је несавршен. У овој песми присутна је аутоиронија, што само показује да је песникиња показала да има моћ да спозна све слабости и несавршенства људског постојања, укљујучујући и своје лично несавршенство. Она себе не види као Офелију нити пледира да достигне савршентво, већ једноставно жели да буде и остане човек, са свим својим манама и врлинама. Понеки стихови у овој песми наликују стиховима суфијског песника Јунуса Емреа који је неретко наглашавао да је човек ништаван у односу на Бога и уопште читав универзум, а себе је називао јадним тако желећи да покаже своју инфериорност у односу на божанско. Тако и ауторка ове песме исписује стих Човек је јадно име моје, показује да је као песник упитана пред нечим што је врло значајно са становишта људског постојања. Ово поређење свакако има своје утемељење у чињеници да је песник Јунус Емре у своју поезију уткао онтолошке елементе који своје порекло воде из античке грчке филозофије, посебно платонизма. У песми Теодоре Суботић присутна је управо та онтолошка раван која ову песму издваја од других. Дакле, значајна тема на коју је врло успешно одговорила једна средњошколка само је показатељ њене како личне, тако и песничке те мисаоне зрелости.
Песма Јелене Илић Угашени, утихнули (шифра: РАТ2003) на један потресан начин и уз врло јаку поруку говори о погубности рата, али и о опроштају као једној хришћанској, али и људској врлини.
Ана Стјеља, председница жирија
