Три лауреата књижевне награде "Ленкин прстен", песници Матија Бећковић, Благоје Баковић и Мирослав Алексић, нашли су се синоћ у Дому културе Србобран. Спојила их је изложба скулптура и слика уметника Љубисава М. Срдановића, постављена у Галерији ДК, под називом "Звезде мога неба". Двадесетак фигура, попрсја, барељефа и слика великих личности српске историје и српског савременог уметничког и другог стваралаштва, иако само део богатог Срдановићевог опуса, било је довољно да осветли уметников таленат, сензибилитет, интересовања и поруку коју својим радом упућује јавности.
Окупљене на отварању изложбе први је поздравио Владимир Николић, директор ДК Србобран, а затим је гуслар Миљан Вујовић уз звук гусала отпевао део народне песме Старац Вујадин.
"На изложби посвећеној Љубисаву Срдановићу и његовом уметничком делу имамо прилику да видимо само мали део његових радова насталих у последњих неколико деценија. Његове скулптуре, осим спорадично анималистичких форми, по правилу су антропоморфног облика. Он је по уметничкој вокацији несумњиво окренут човеку и отуда су људска фигура у пуној пластици или рељефу, били и остали трајни извор његове тематске преокупације. То су углавном портрети историјских личности које су свака на свој начин допринеле стварању националне и културне баштине, имајући у виду различите области делатности, као што су историја, политика, религија, књижевност па и области спорта. Отуда се за Срдановићеву савремену скулптуру с правом може рећи да се налази у служби историје. Тако су у галерији његових портрета своје место добили великани српске историје и културе, попут Светог Саве, Његоша, Доситеја, Патријарха Павла, Црњанског, Андрића, Лубарде, Киша, Бећковића", рекао је на почетку вечери, између осталог, Миле Игњатовић, историчар уметности из Новог Сада.
Обраћајући се присутним Љубисав М. Срдановић истакао је да је изложбу посветио "дивном пријатељу, почившем Мити Секулићу, Србобранцу, историчару који је сав свој век и научни рад посветио српској збиљи, као и генерацији гиманзијалаца Врбаса и Србобрана далеке 1961/62. године".
"Да би човек могао да осети и да поштује једну велику личност, и он сам мора да је неко и нешто - каже Гете. Не знам колико сам неко и нешто, али сам сигуран да ове великане и поштујем и волим, јер су они звезде водиље, не само моје већ читавог мог рода. Њихове мисли и дела су азимут и коректор нашег живљења и опстанка, те их је неопходно приказивати у свакој прилици. Њихове земне одразе ликова преточио сам представу звану 'Звезде мога неба'. Гледајући њих пожелео сам да се подсетимо шта нам све поручују. Ето зашто оне данас трепере и над Србобраном, топонимом који мирише на историју", рекао је Срдановић и позвао Бећковића, Баковића и Алексића да као велики песници који припадају том сазвежђу, јер су барељефи ликова ова три уметника део изложбене поставке, пренесу своју поруку окупљеним у Галерији.
Уз оцену да догађаји као што је изложба Љуба Срдановића, уз 'Ленкин прстен' и друге манифестације које организују Дом културе и Градска библиотека, враћају Србобрану стари сјај, песник Мирослав Алексић изразио је задовољство могућношћу да буде део отварања изложбе свог пријатеља, заједно са песницима Бећковићем и Баковићем.
"Можда нигде ноћно небо није тако завејано непребројивим звездама као на Дурмитору, завичају Љубисава Срдановића. Милиона малих светила држе на окупу оне видљиве звезде и чине препознатљивим она сазвежђа која свако чобанче зна као Велика и Мала кола, Влашиће и друга. Тако и Срдановић у безброју интелектуалних и уметничких утисака које памти и носи кроз живот, издваја оне ликове и архетипске слике које га у највећој мери одређују као човека и као уметника. Зато је и овој изложби дао наслов 'Звезде мога неба'. Скулптуре, попрсја, рељефи отеловљују пред нама Срдановићеве визије ликова Светог Саве, Доситеја, Његоша, Тесле, Краља Александра, Црњанског, Киша, Лубарде, Бећковића, Баковића и других, али и оне архетипске представе гуслара или младића који обуздава коња, које указују на вајареву упућеност на епску и митску димензију света", рекао је, између осталог, Алексић.
Песник Благоје Баковић истакао је да је велика ствар могућност да Србобран негује и слави нешто што су велике културе морале да измишљају. "Из Шекспировог духа је измишљена Верона и сусрет Ромеа и Јулије, па су од Вероне направили град у који се долази као у град у којем су живели они који никада нису живели у физичком животу. Ми имамо случај да је чудо дара који је носио велики песник Лаза Костић, имао и такву љубав као што је рођена Србобранка Ленка, и да је таква љубав родила таквом поезијом", рекао је Баковић и изразио задовољство због прилике да говори у Дому културе Србобран поводом изложбе Љубисава Срдановића. Песници Алексић и Баковић говорили су и своје стихове.
Изложбу је отворио песник Матија Бећковић "Песници говоре речима, сликари сликама, скулптори скулптурама, рекао је чувени филозоф Паскал. Ту његову реч узео је песник Рилке као мото за своју књигу о Родену. Част ми је да будем у овом славном граду, славног имена, и што имам прилику да кажем неку реч поводом ове изложбе. Љубу Срдановићу нико не може дати примедбу да он троши глину на било кога, он је овековечио и оставио у бронзи најзначајније личности наше културе, а онда је један споменик, за коју чујем да ће ускоро бити постављен у Врбасу, посветио нашем незнаном певачу, гуслару. То је наследник Хомеров, то је онај који је кобајаги незнан, а сви знамо ко је био Филип Вишњић, ко је био Тешан Подруговић, ко је био Старац Милија. Сваки од њих је добио споменик, а ако не знамо како су они изгледали, сад је то један збирни лик. Честитамо Срдановићу", рекао је Бећковић и прогласио изложбу отвореном.
