Песнику Драгану Јовановићу Данилову синоћ је свечано уручена књижевна награда "Ленкин прстен". Јовановић Данилов је једанаести лауреат престижне награде која се додељује за најбољу љубавну песму на српском језику објављену између две доделе признања, а установио је Дом културе Србобран, у знак сећања на Ленку Дунђерски.
Јовановић Данилов награђен је за песму "Степениште", а плакету, златни прстен и новчани део награде уручили су му Радивој Парошки, председник СО Србобран, Бранислава Секулић, директорка Дома културе, и Лазар Крајиновић, заменик председника општине Србобран.
Част да отвори манифестацију припала је др Небојши Кузмановићу, заменику покрајинског секретара за културу. Он је истакао да Србобран, чак и да нема ништа више од приче о Ленки Дунђерски и Лази Костићу, имао довољно садржаја за богату историју.
"Гледајући ко је све добио 'Ленкин прстен' од 2006. године, од Матије до Драгана Јовановића Данилова, схватио сам да ће Србобран ускоро добити најбољу антологију српске љубавне поезије. Ви сте огледало нашег народа и наше државе, а Србобран заслужује да буде подржан на разне начине", рекао је Кузмановић.
Овогодишњој додели "Ленкиног прстена" посебну чар дала је позоришна представа "Од раја до безњенице", аутора и редитеља Зорана Суботичког, у којој играју Миодраг Петровић, првак СНП, као Лазар Дунђерски, професионални глумац Ервин Хаџимуртезић као Лаза Костић, и Јована Радовановић, студенткиња глуме, као Ленка Дунђерски. Присутни су имали задовољство да виде, како је већ оцењено, "узбудљиву, интригантну, емотивну причу о односу највећег песника српске књижевности и младе, учене, прелепе Ленке Дунђерски, кћери једног од најбогатијих људи Аустроугарске царевине, Лазара Дунђерског". Надахнута интерпретација Костићеве песме Santa Maria della Salute Ервина Хаџимуртезића, дала је посебан печат комаду и целој вечери у Малом позоришту у Србобрану.
Образлажући одлуку жирија, др Зоран Ђерић, председник жирија, рекао је да када бира победничку песму, жири увек на уму има Лазу Костића и покушава да награди песму и песника који ће обележити неко време и неку епоху, као што је то урадила песма Santa Maria della Salute.
Можда је у неком тренутку први добитник Матија Бећковић био најближи томе, са својом Вером Павладољском, или нешто касније Перо Зубац са својим Мостарским кишама, а за песника кога смо сада одабрали мислим да је најближи идеалу да обележи неко време и да остане упамћен као један од песника великих љубавних песама. Драган Јовановић Данилов је један од наших најистакнутијих песника, објавио је велики број песничких књига и у свима њима његов идеал је био љубав, ерос, жеља. Одлучили смо се за песму 'Степениште', иако јој сам назив не делује као љубавни, али када се прочита постаје јасно да је састављена од сличних грађевина као што је то и Лазина песма. Пре свега од сећања, успомена, жудње, нечега што се само слути али се може препознати у сваком кораку и свуда око нас", рекао др Ђерић, председник жирија који награду донео једногласно. Њему су у жирирању помагале и чланице др Драгана В. Тодоресков и Биљана Пушкар.
Захваљујући на награди, Драган Јовановић Данилов истакао је да је данас бити песник и писати поезију велика храброст, јер свима прети опасност да буду затрпани великом количином књига, па се поставља питање како писати после једног Рембоа, Рилкеа, како писати љубавну поезију после Лазе Костића, Милоша Црњанског или Стевана Раичковића...
"Од те традиције треба узети оно што је нама потребно, ту дематеријализовану и тотемски очишћену кост, и ту убацити оно што носимо у грудима, свој лични дар, своју личну халуцинацију. Ништа на овом свету није важније од приче о мушкарцу и жени, али се тај однос временом мења; у 21. веку ће тај однос бити другачији и компликованији, жена 21. века неће бити она патријахална жена од пре 50 или 100 година и наравно да то поезија мора пратити. Љубав је непрестано путовање у другу особу, то је најузвишенији покушај природе да индивидуу изведе из себе и уведе у другог. Кроз целу песму Santa Maria della Salute, или кроз целу руску књижевност, провлачи се узвишена идеја неостварене љубави. За Лазу Костића жена није само само телесна већ и духовна 'венус' и то потврђује Santa Maria della Salute, песма о ширењу душе, о цветању душе, изазаваном лепотом и магијом једне жене. Santa Maria della Salute нас учи да у уметности морамо градити на универзалним принципима, а тај принцип универзалности се налази у самом цркви Santa Maria della Salute у Венецији јер су у њој, у исти мах, осећа и архитектура, и живопис те цркве, и мириси, и музику, као да је црква златни пресек у ком се све сабира. Зато је и песма Лазе Костића један златни пресек. Моја песма 'Степениште', на неки начин сутонска песма, настала је из топлине коју сам морао да ослободим. Историја књижевности је непрекидно губљење рудиментарних људских знања; човек разбија атом на безброј делова али не уме да одгонетне тајну структуру слике Ван Ајка, тајну песме Santa Maria della Salute, колико год да је књига и текстова написано о томе. Она скрива велико благо, благо велике науке стварања, а то потврђује и реченица Гетеове Бајке о зеленој змији - 'Љубав не влада, љубав ствара", рекао је, између осталог, Јовановић Данилов.
Програм поводом доделе награде "Ленкин прстен" затворио је својим наступом хор "Колегијум музикум" из Београда.
