ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ ЛЕНКИНОГ ПРСТЕНА, НАГРАДЕ ЗА НАЈБОЉУ ЉУБАВНУ ПЕСМУ
Овогодишњи жири за доделу Ленкиног прстена, награде за најбољу љубавну песму, радио je у саставу: др Зоран Ђерић (председник), мр Драгана Белеслијин (чланица) и Наташа Пивнички (чланица), одржао је више седница током последњих пола године. На последњој, 11. новембра 2011. године, из ширег избора, у којем су биле песме Небојше Васовића, Нине Живанчевић, Слободана Ракитића, Марије Миџовић, Јелене Ленголд и Ђорђа Кубурића, у најужи избор су одабране две песме: „Најлепши дан у животу“, песникиње Јелене Ленголд из Београда и „Укинула је све наше песме“, песника Ђорђа Кубурића из Суботице. После дужег разматрања, одлучено је да
награду за најбољу љубавну песму 2011. године,
ЛЕНКИН ПРСТЕН добије
песма „Укинула је све наше песме“,
Ђорђа Кубурића, песника из Суботице.
Награда је додељена једногласно. Уручење награде је 19. новембра 2011. године, у 19 часова, у Србобрану, у згради Позориштанце. Награду ће уручити Бранко Гајин, председник Општине Србобран.
Према пропозицијама, у конкуренцији су биле све песме љубавне тематике, које су биле објављене у периодици, односно у посебним књигама, између два додељивања награда, од 19. новембра 2010. до 1. новембра 2011. године.
Награђена песма објављена је у последњој песничкој књизи Ђорђа Кубурића, Blue moon, у издању Културног центра Новог Сада, 2010. године. Ова, иначе седма по реду, Кубурићева песничка књига, наишла је на добар пријем код књижевне критике, а нашла се и у конкуренцији за више песничких награда (примера ради, била је у најужем избору за награду „Бранко Миљковић“). Кубурић је песник урбаног сензибилитета, под снажним утицајима рок музике, тако да би се његова песма „Укинула је све наше песме“, могла доживљавати и као рок балада. Али он је и изразит постмодерниста, тако да се у његовој песми могу слутити цитати, или само алузије, на друге ауторе и текстове. Једна од најприсутнијих контекстуалних веза управо је са Лазом Костићем, и његовим битисањем између сна и јаве, ламентирање над пролазношћу живота и краткотрајности лепоте, немогућности, потом и неостварености велике љубави. Данас није лако написати добру љубавну песму, ослобођену клишеа, баналности, већ виђеног. Ђорђе Кубурић је успео у томе. Честитамо!
Укинула је све наше песме
Укинула је све наше песме
Осујетила кишу, сакрила месечину
Режала на Joni Mitchell.
Заборавила је велике птице што летуху небом.
(И послате јој ноћне разгледнице са ликом Toma Waitsa).
Избрисала сујетном гумицом
Слике са путовања.
Бацила ми наковањ на главу.
И остала сама.
(А беше срећна и заборавна.
Некад
Кад сам је
На пустој ледини
Држао за руке).
