Народна библиотека Србобран организовала је у петак промоцију књиге "Српске краљице и царице" историчара Дејана Николића. Окупљени љубитељи литературе и српске историје имали су прилику да чују кратка, али интересантна предавања о супругама српских владара од средњевековне Србије Немањића до Краљевине СХС и Краљевине Југославије пред II светски рат.
„Важно место у историји Србије свакако да припада и женама владара Србије. Тема предавања насловљена је Дворска и политичка улога жена владара Србије од XII до XX века. Те жене биле су веома интересантне и свака је на свој начин оставила неки печат, позитиван или негативан, или и један и други. Српски владари су се женили и Српкињама и страним принцезама, двор се повезивао са страним дворовима, и самим тим у Србију је стизала и нова култура и раскошнији начин живота. Управо печате које су за собом оставиле многе краљице, савременим читаоцима покушава да приближи ова књига“, рекао је након промоције Николић. Он је истакао да је књига Српске краљице и царице једна у низу његових наслова и да је аутор књига Сви владари Србије, Српске војсковође, тротомне Илустроване занимљиве српске историје, затим Бобово кроз векове, и неколико наслова у сарадњи са другим ауторима. „Једна оваква књига ради се две или три године и захтева дуготрајно истраживање. Књиге су прилагођене читаоцима, имају своју научну основу, али су, са друге стране, писане пријемчивим и занимљивим стилом, и читају се у једном даху“, рекао је Николић.
Иначе, Дејан Николић, историчар и публициста, рођен је 1965. у Деспотовцу. Дипломирао је на Филозофском факултету, на групи за историју, и бави се проучавањем српске националне прошлости, како на ширем, тако и на локалном нивоу. “Стручне критике указују да је реч о аутору који поседује драгоцене стваралачке особине и који не допушта да га ограниче међе времена, него их помера до оних граница са којим читаоцу својим тумачењима лакше приближава личности и догађаје из далеке и блиске српске прошлости. Кроз своја ауторска дела Николић јасно показује да је српски народ још од свог досељавања на Балканско полуострво постао део те европске цивилизације. Повезивање српског двора са другим европским дворовима само је један од сегмената који то потврђује и који се, између осталог, може наћи у његовим књигама”, наводи се у кратком представљању овог аутора.
