Љиљана Хабјановић Ђуровић промовисала је синоћ у Народној библиотеци у Србобрану свој роман „Вода из камена“, а број окупљених љубитеља писане речи још једном је потврдио да се ради о једној од најпопуларнијих списатељка у Србији. Разговор са Љиљаном Хабјановић Ђуровић о њеном књижевном опусу, са посебним осрвтом на последњи обајвљени роман „Вода из камена“, водила је Наташа Мркшић, професорка српског језика и књижевности. „Написала сам десет романа и осим романа Јавна птица, који је књига моје младалачке, женске побуне, све моје књиге могу се поделити у два циклуса; исповедни и духовни. Књиге из исповедног циклуса су романи Ана Марија ме није волела, Ива, Женски родослов и Пауново перо, док су књиге из духовног циклуса Петкана, Игра анђела, Свих жалосних радост, Запис душе и Вода из камена. Романи из духовног циклуса имају за тему неке важне идеје и личности из историје хришћанства. Као и у књигама из исповедног циклуса, жене су и даље моје главне јунакиње, и тако сам остала у истом тематском кругу, али уздигнута на виши, духовни ниво. Као што сам и пре показивала да жене могу све, жртвујући се и спашавајући своје породице и потомства, тако сам и у овом духовном циклусу показала да жене могу да спашавају и царства, и приближе се Богу и постану светитељке. Главни лик Воде из камена је сама пресвета Богородица“, рекла је Љиљана Хабјановић Ђуровић. Она је истакла да је свој последњи роман у поднаслову назвала О највећем чуду неба и земље, појави пресвете Богородице међу људима.
„Верни знају да оно што неки називају чудом и није чудо, већ сведочанство о божјој свеприсутности на земљи. Зато се верни чуду не чуде, већ се чуду радују. Чуда слабоверне утврђују у вери, а неверне изводе на пут божији“, рекла је Хабјановић Ђуровић, и додала да јој је велика жеља да у књизи на којој тренутно ради, али и у свим будућим књигама, сведочи о историји хришћанства. На крају књижевне вечери ауторка је присутнима сама читала делове „Воде из камена“. 
