Спортски савез општине Србобран прогласио је најбоље спортисте у 2008. години. Драган Јојкић, председник УО Спортског савеза, саопштио је одлуке ове организације и подсетио на остварене резултате у 2008. години свих лауреата, било да се ради о клубовима или појединцима. Овога пута за афирмацију женског спорта награђен је ЖКК „Србобран“, за који је награду примио председник клуба Милорад Субић; за унапређење и развој шаха награђен је Стеван Срђанов; најуспешнији млади спортиста је Бела Балиж из АК „Србобран“, најбољи спортиста је Зоран Дудварски из ФК „Младост“ из Турије, најуспешнији спортски колектив је Карате клуб „Србобран“ за који је награду примила Маја Крстић, док је звезда вечери био легендарни фудбалер Јосип Пирмајер, коме је уручена награда за животно дело. Награде је лауреатима предао Бранко Гајин, председник општине Србобран. „Општина Србобран, сходно својим обавезама и релативно скромном буџету, издваја скромна средства за развој спорта. То не значи да не желимо да улажемо у спорт много више, али ми стављамо акценат на масовност. Лепо је имати врхунске клубове и спортисте, али за разлику од неких општина које настоје да имају један или два клуба у највишим ранговима такмичења, ми сматрамо да је правилније омасовити спорт јер тако добијамо здрав нараштај“, рекао је Гајин.
Образлажући одлуку о додели плакете за животно дело Јосипу Пирмајеру, Гајин је рекао Србобран држи до појединаца који су „помогли слави имена места из ког потичу“. „Бавећи се спортом Пирмајер је постигао сјајне успехе и његово име је спомињано са поштовањем широм света. Он је проносио славу и име нашег места и ово је само једно скромно хвала за све што је учинио за ову средину“, рекао је Гајин.
О Пирмајеру као човеку и фудбалеру говорио je Јован Танурџић, новинар Дневника и дугогодишњи Јосипов пријатељ. Он је посебно истакао да је „Сепика Пирмајер био узор многим генерацијама“. „Ми нисмо имали могућност много да бирамо већ смо сви кренули у спорт. То је било време када смо шутирали лопту до бесвести, и из таквог амбијента изникао је један Јосип Сепика Пирмајер, Пилика, Пирика, Пирке, већ како су га звали. Памтим и данас једног штркљастог дечака који у у дворишу некадашње вуновлачаре, која је била на месту где се данас налази спортска хала, пикао лопту левом, десном, главом, све док није отишао у Нови Сад и са 17 година заиграо у 1. лиги. И онда све до Брисела и финала Купа шампиона против Реал Мадрида, наш Сепика играо је највеће утакмице, био голгетер, он побеђује Спарту, Вердер, Манчестер Јунајтед и све највеће клубове ... Били смо поносни на њега, ми Србобранци смо тада преносе слушали у јендецима, на рогљевима, а он је сваки слободан тренутак долазио кад нас. Требамо да величамо успеха свакога од нас, а не да их праштамо, и поносан сам на ову одлуку вароши србобранске“, рекао је о Сепики, између осталог, Танурџић.
Захваљујући на признању, Пирмајер је истакао да се осећа Србобранцем, иако је рођен у Словенији. „Захваљујем свима онима који су се сетили да сам оставио трага као фудбалер и као тренер. Било је успеха, посебно на клупи Елана, али сада спорт није као у то време. Ипак, надам се да ће спорт поново кренути узлазном линијом, не само фудбал већ и други спортови, али проблем је то што је младе тешко натерати да се баве спортом. Пропутовао сам цео свет захваљујући фудбалу, играо против најбољих светских играча, пред 90.000 људи, и када бих могао све бих поновио, и није ми жао што сам се одрекао много чега да бих успео“, рекао је Пирмајер.
