
Према речима Ратка Ђурђевца, председника ЕП Врбаса и новоизабраног председника Управног одбора Фондације за чист канал, „новац прикупљен кроз фонд ће се користити за уређење обала канала, изградњу спортских и рекреативних садржаја који би требало да привуку људе да више времена проведу крај воде, и истовремено да посвете више пажње очувању чисте животне средине“. Уз покретаче иницијативе из ЕП и „Карнекса“, званичном конституисању фондације присуствовали су и председници општина Кула и Србобран, Светозар Буквић и Бранко Гајин, члан Општинског већа СО Врбас Александар Бабић, као и директори врбаске и црвеначке шећеране.
„Управни одбор наше компаније је донео одлуку да иницира и финансијски помогне оснивање фондације јер као друштвено одговорна компанија желимо да активно учествујемо у прикупљању средстава која ће бити искоришћена за исправљање грешака које смо правили у претходних неколико деценија. Очекујем да ће наша одлука утицати и на друге привредне субјекте и остале институције да се укључе у рад овог фонда», рекао је Јово Шћепановић, заменик генералног директора „Карнекс“.
„Управни одбор наше компаније је донео одлуку да иницира и финансијски помогне оснивање фондације јер као друштвено одговорна компанија желимо да активно учествујемо у прикупљању средстава која ће бити искоришћена за исправљање грешака које смо правили у претходних неколико деценија. Очекујем да ће наша одлука утицати и на друге привредне субјекте и остале институције да се укључе у рад овог фонда», рекао је Јово Шћепановић, заменик генералног директора „Карнекс“.
Сви учесници састанка сложили су се да се приближава моменат када ће проблем Великог бачког канала бити решен, али и да још много труда треба уложити како би се ревитализација канала спровела до краја.
Према речима Бранка Гајина, председника општине Србобран, ситуација у србобранском делу Великог бачког канала приметно се поправила. „Први пут после двадесетак година на каналу у Србобрану се у новембру, када су кампања прераде репе у шећеранама у Врбасу и Црвенки на врхунцу, могла пецати риба и то је добар знак. Али имамо и информације да поједини загађивачи и даље без икакве контроле испуштају отпадне воде у канал. Наравно да подржавам оснивање фондације, али сматрам да би прво морали појачати притисак на све институције које су укључене у решавање проблема загађења канала, како би се убрзао поступак његове ревитализације“, рекао је Гајин.
Према речима Ратка Ђурђевца, иако је пројекат чишћења Великог бачког канала и даље на папиру, треба мислити унапред и кренути са уређивањем обала у деловима канала који нису потпуно загађени.