Глумице београдског Култ театра Татјана Кецман и Марија Опсеница обрадовале су синоћ љубитеље позоришне уметности у Србобрану. У галерији Дома културе оне су извеле популарну представу „Сутерен“, „трагикомичну причу о животу двеју гастарбајтерки с наших простора“. Адаптирајући текст Славомира Мрожека „Емигранти“ Татјана Кецман осмислила је представу „Сутерен“ и три године је играна у оквиру редовног репертоара Култ театра. Изведена је небројено пута на разним местима, чак и на отвореном простору, а ускоро ће по први пут бити одиграна и у иностранству.
„Ово је тескт који сам сама прерадила, узимајући као мотив комад ‘Емигранти’ Славомира Мрожека. Текст је настао седамдесетих година а мене је привукла његова актуелност која важи и данас. Емигрирали су сви, чак и они који се нису померили из својих станова. Сваки нормалан човек морао је да емигрира у свој микросвет, како би се спасио од свих лудила која су нас пратила. Сви нормални људи су емигранти, док не дође неко ново боље време. Представа није посвећена само оним који су физички напустили своје домове, већ свим носталгичним људима“, рекла је за srbobran.rs Татјана Кецман.
Она је истакла да сви људи, током бурних времена, покушавају да се врате у некадашњи нормални живот, и они који су остали овде и они који су отишли. „Колико год сам пута сама себи рекла да је нечему дошао крај и да се мора ићи даље, догоди се да опет кренем да прегледам фотографије, да обнављам успомене ... Из те жеље и туге је настала ова представа. Драга ми је јер није класична комедија; сцена када се Босанка веша, која је најтужнија сцена у представи, код публике изазива смех. То су ми најслађе ситуације у позоришту, када глумац плаче а публика се смеје и обрнуто“, рекла је Татјана Кецман.
Њој и њеној партнерки у представи Марији Опсеници није сметало да играју у неадекватном простору као што је галерија. Напротив, Кецман сматра да таква ситуација отвара нове могућности.
„Већ седам година играм представе у разним просторима и навикнута сам на импровизације. Вечерас сам много више пута устајала јер сам желела да ме виде и гледаоци из последњег реда, иако у овој представи, када се игра у правим условима, највише седимо. Иначе, ову представу играли смо и напољу, а позориште је свуда тамо где има публике“, рекла је Кецман.
