У петак је у Дому културе отворена изложба слика „Три генерације марке Књазовиц“, светски познате породице наивног сликарства из Ковачице.
Након што је поздравио присутне госте, в.д. директора Дома културе Владимир Мудрински и формално отворио изложбу, о ауторима изложбе говорио је Јано Чех, велики пријатељ и организатор изложби продице Књазовиц.
Након што је поздравио присутне госте, в.д. директора Дома културе Владимир Мудрински и формално отворио изложбу, о ауторима изложбе говорио је Јано Чех, велики пријатељ и организатор изложби продице Књазовиц.
„Припала ми је част да говорим о сликарској породици Књазовиц из Ковачице. Ковачица је позната свима по наивном сликарству. Ова уметност је нашла своје мсто међу љубитељима ликовне уметности педесетих година прошлог века. Нарочито су Ковачицу прославили њени изузетни уметници са својим познатим сликарским рукописом, Мартин Палушка, Михал Биреш, Мартин Јанош, Зузана Халупова, са Јаном Књазовицом по ликовном изражају на челу ове сликарске групе. Врло је релативно рећи на челу ове сликарске групе. Можда би неки на прво место ставили Халупову ил Мартина Јонаша, но ја с убеђењем стављам на чело Јана Књазовица, јер из нјеговог животног и сликарског опусанису изникле само слике, врло оригиналне слике, него још два сликара, а то је кћерка Ана и унука Наташа. И зато ми сада можемо говорити о сликарског породици Књазовиц.
Отац Јан Књазовиц родио се 1925. године у Ковачици. У Ковачици је живео и радио на њиви и стварао слике до своје 59. године живота, када је умро. Средиште збивања на сликама Јана Књазовица јесте живот са села посебно ноћу, занимају га догађаји са ковачичких улица. Управо тамни ултрамарин Књазовицеових слика даје радост и смиреност нашој души. Уствари, на основу његових плавих ноћи осећамо да је ноћ дан. На Књазовицовим сликама, баш као и ноћу не видимо сувишне детаље, петао је у простору и удвара се кокошки, млади играју, плави зец је постао плен ловца, куће су зелене, осветлене у плавој ноћи. Препознатљив у колориту, стилизацији и облику кућа, животиња, цвећа Књазовиц је изградио особену и аутентичну ликовност међу ковачичким сликарима. Сав овај уметнички садржај излази из љубави према животу, и зато је Књазовиц његове слике потписивао са великим „К“ у срцу. Као да је хтео рећи, ја вас све волим,. Све је лепо око мене, само треба да се радујемо животу. Из те превелике љубави према свему у животу, из Књазовицевог срца изникла су два срца. Управо тако се потписује и његова кћерка Ана са два „К“ у срцу. Кћерка Ана родила се 1950. године када је рођено и ковачичко наивно сликарство. Несумњиво је да је на њу отац сликар у многоме утицао. Поред њега пробала је као дете да слика, ишла са њим по сликарским колонијама и упознала многе ликовне уметнике. Но ипак у младости није се определила за сликарство, иако је из неке потаје понекад задовољила своју душу са неком сликом. Након очеве смрти, већ као изгражена личност, узела је платно у руке и почела сликати. Исто као и њен отац, и она је побегла од детаља на слици, али ипак нам дочарава богати живот села, најрадије на хумористички начин са благим еротским догажајима. Остала је верна Књазовицовим нијансама, можда још изражајнија и упечатљивија. Њен отац је имао коње, као девојчица је расла поред њих, видела је и осетила да је коњ велики човеков пријатељ и зато скоро на свакој њеној слици постоји коњ или нека друга домаћа животиња. Нило је многих који су Ани упућивали оштре критике, због тога што личи на оца, но ипак Ана је победила све, нашла је своју оригиналност и баш исто као и њен отац и она са својим сликарским садржајем разбија сувише детаљисану фолклорну мотоност многих ковачичких сликара.
У стваралачкој породици Књазовиц изникло је и треће „К“. То је кћерка Наташа, унука Јанова. Шта је могла друго, кад је окружена сликама. Рођена је 1977. године, кад је ковачичко наивно сликарство било у највећем процату, јер така су живели и стварали сви великани ковачичке наивне уметности. На њен живот утицао је деда, а нарочито мајка Ана па је и она почела сликати, али кренула је својим путем. Уз свакодневно сликање завршила је студије уметничког дизајна. Њене слике су потврда Књазовицовског стила сликања, али у другим нијансама и решавањима простора. Верујемо да ћемо се још дуго дивити њеном раду.
Надам се да сам вам за ових неколико минута дочарао, да и поред великих уметничких падова нове генерације ковачичких сликара, породица Књазовиц негује праве уметничке вредности у наиви и како Ковачица и даље може да ћиви као сликарско место“, рекао је Чех.
Изложба је отворена до 06.марта 2009. године.
Отац Јан Књазовиц родио се 1925. године у Ковачици. У Ковачици је живео и радио на њиви и стварао слике до своје 59. године живота, када је умро. Средиште збивања на сликама Јана Књазовица јесте живот са села посебно ноћу, занимају га догађаји са ковачичких улица. Управо тамни ултрамарин Књазовицеових слика даје радост и смиреност нашој души. Уствари, на основу његових плавих ноћи осећамо да је ноћ дан. На Књазовицовим сликама, баш као и ноћу не видимо сувишне детаље, петао је у простору и удвара се кокошки, млади играју, плави зец је постао плен ловца, куће су зелене, осветлене у плавој ноћи. Препознатљив у колориту, стилизацији и облику кућа, животиња, цвећа Књазовиц је изградио особену и аутентичну ликовност међу ковачичким сликарима. Сав овај уметнички садржај излази из љубави према животу, и зато је Књазовиц његове слике потписивао са великим „К“ у срцу. Као да је хтео рећи, ја вас све волим,. Све је лепо око мене, само треба да се радујемо животу. Из те превелике љубави према свему у животу, из Књазовицевог срца изникла су два срца. Управо тако се потписује и његова кћерка Ана са два „К“ у срцу. Кћерка Ана родила се 1950. године када је рођено и ковачичко наивно сликарство. Несумњиво је да је на њу отац сликар у многоме утицао. Поред њега пробала је као дете да слика, ишла са њим по сликарским колонијама и упознала многе ликовне уметнике. Но ипак у младости није се определила за сликарство, иако је из неке потаје понекад задовољила своју душу са неком сликом. Након очеве смрти, већ као изгражена личност, узела је платно у руке и почела сликати. Исто као и њен отац, и она је побегла од детаља на слици, али ипак нам дочарава богати живот села, најрадије на хумористички начин са благим еротским догажајима. Остала је верна Књазовицовим нијансама, можда још изражајнија и упечатљивија. Њен отац је имао коње, као девојчица је расла поред њих, видела је и осетила да је коњ велики човеков пријатељ и зато скоро на свакој њеној слици постоји коњ или нека друга домаћа животиња. Нило је многих који су Ани упућивали оштре критике, због тога што личи на оца, но ипак Ана је победила све, нашла је своју оригиналност и баш исто као и њен отац и она са својим сликарским садржајем разбија сувише детаљисану фолклорну мотоност многих ковачичких сликара.
У стваралачкој породици Књазовиц изникло је и треће „К“. То је кћерка Наташа, унука Јанова. Шта је могла друго, кад је окружена сликама. Рођена је 1977. године, кад је ковачичко наивно сликарство било у највећем процату, јер така су живели и стварали сви великани ковачичке наивне уметности. На њен живот утицао је деда, а нарочито мајка Ана па је и она почела сликати, али кренула је својим путем. Уз свакодневно сликање завршила је студије уметничког дизајна. Њене слике су потврда Књазовицовског стила сликања, али у другим нијансама и решавањима простора. Верујемо да ћемо се још дуго дивити њеном раду.
Надам се да сам вам за ових неколико минута дочарао, да и поред великих уметничких падова нове генерације ковачичких сликара, породица Књазовиц негује праве уметничке вредности у наиви и како Ковачица и даље може да ћиви као сликарско место“, рекао је Чех.
Изложба је отворена до 06.марта 2009. године.
