Након скоро четири месеца интезивног рада општина Србобран сачинила је коначну верзију Годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за 2009. годину. Програм се бави поступком издавања у закуп државних ораница на територији општине Србобран и документ ће бити прослеђен на одобравање Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Републике Србије. Уколико документ добије зелено светло надлежних органа, лицитација парцела у државној својини требала би да буде организована до краја маја. „И 2006. године међу првима у Србији спровели смо поступак издавања државног земљишта у закуп, па и сада желимо да ову процедуру спроведемо на време. У ходу смо уочавали одређене мањкавости програма из 2006. године и циљ нам је био да их отклонимо при изради новог документа. Превасходно мислим на величину поседа и на лицитационе услове, јер не желимо да нам се дешавају проблеми који су се јављали на лицитацијама у многим општинама“, рекао је Бранко Гајин, председник општине Србобран. Овога пута земљорадницима ће бити понуђено 4.500 хектара државних ораница, подељених у око 120 парцела и величине од 30 до 50 хектара. „Оваквим парцелисањем желимо да пружимо шансу за развој средњој класи која је у одумирању, посебно у пољопривреди. Желимо да помогнемо средње великом пољопривреднику који је носилац развоја целе привреде и друштва“, рекао је Гајин.
Правила лицитације одређују да једно лице може да закупи само једну парцелу. Новим законом предвиђено је да лицитациони поступак буде двокружни, а да у првом кругу предност имају особе пријављене у катастарској општини на којој се налази парцела која се лицитира. Одређено је и да у случају да парцела достигне вредност од 30.000 динара за хектар, поступак се прекида а сви заинтересовани који желе да наставе са лицитацијом дужни су да као депозит положе 50 одсто од те суме. Обавезни депозит на почетку лицитације је 10 одсто од почетне цене. „
Стало нам је лицитацију обавимо брзо, ако све буду у реду до краја маја, посебно због оних тзв. манипуланата који лицитирају невероватно високе цене. Уколико се догоди таква ситуација, њима ће уговор о закупу бити понуђен одмах након лицитације и уколико га не потпишу, те парцеле поново иду у понуду. Желимо да прве лицитације буду веома брзо како би у случају понављања имали времена да поновимо поступак и парцеле издамо у оптималном року. Ако би прве лицитације организовали у октобру не би имали могућност да спречимо штету у таквим ситуацијама“, рекао је Гајин.
Он је истакао да је општина Србобран имала скоро 100 одсто наплату за закупљене државне парцеле и до сада само један закупац није платио уговорену цену пa je против њега покренут судски поступак. Програм се и овога пута доноси на три године и у локалној самоуправи су уверени да би краћи рок био „некоректан и према земљорадницима и према земљи“. „Онај ко би парцеле закупио на годину дана не би улагао у земљу на прави начин, не би је ђубрио и штитио према свим агротехничким мерама, а овако има времена да му се исплати оно што улаже. Закуп дужи од три године не би било коректан према онима који чекају реституцију и да им се коначно врати земља“, рекао је Гајин.
Стало нам је лицитацију обавимо брзо, ако све буду у реду до краја маја, посебно због оних тзв. манипуланата који лицитирају невероватно високе цене. Уколико се догоди таква ситуација, њима ће уговор о закупу бити понуђен одмах након лицитације и уколико га не потпишу, те парцеле поново иду у понуду. Желимо да прве лицитације буду веома брзо како би у случају понављања имали времена да поновимо поступак и парцеле издамо у оптималном року. Ако би прве лицитације организовали у октобру не би имали могућност да спречимо штету у таквим ситуацијама“, рекао је Гајин.
Он је истакао да је општина Србобран имала скоро 100 одсто наплату за закупљене државне парцеле и до сада само један закупац није платио уговорену цену пa je против њега покренут судски поступак. Програм се и овога пута доноси на три године и у локалној самоуправи су уверени да би краћи рок био „некоректан и према земљорадницима и према земљи“. „Онај ко би парцеле закупио на годину дана не би улагао у земљу на прави начин, не би је ђубрио и штитио према свим агротехничким мерама, а овако има времена да му се исплати оно што улаже. Закуп дужи од три године не би било коректан према онима који чекају реституцију и да им се коначно врати земља“, рекао је Гајин.
