Поводом Светског дана Рома, Јасмина Пецељ Ђурђевац, психолог у Центру за социјални рад општине Србобран, је дала кратак приказ положаја Рома на територији наше општине и активности које су предузете у оквиру ове установе усмерене на побољшању животних и других услова припадника ромске националности, с посебним освртом на збрињавању ромске деце у хранитељским породицама.
„У општини Србобран живи 361 припадник ромске националности. Према подацима КУД „Ром“ из Србобрана стваран број Рома је чак три пута већи од броја утврђеног пописом становништва из 2002. године. Ако нехигијенским дефинишемо дивља насеља без инфраструктуре, са кућама грађеним мимо стандарда и од неадекватног материјала, онда у општини Србобран идентификујемо једну такву локацију. Мада је број и састав становника оваквих насеља релативно променљив и нестабилан, процењује се да у нехигијенском насељу «Јамуре» у Србобрану и укупно има око 300 лица, углавном без запослења и занимања, ромске етничке припадности. Без елементарне здравствене заштите, хигијенских и стамбених услова, образовних подстицаја живи приближно 40 деце. Већина ромске деце без адекватног родитељског старања потиче из породица корисника материјалног обезбеђења и других видова финансијске и натуралне помоћи што донекле побољшава њихов материјални статус и могућности обезбеђивања нормалних услова за развој. С друге стране, финансијска помоћ се углавном не троши рационално ни наменски, честе су злоупотребе деце ради остваривања материјалних интереса (на пример деца похађају школу редовно да би родитељи добили потврду о редовности ради остварења права на дечији додатак а након тога похађање наставе је или нередовно или деца уопште не присуствују настави).
Пројектом развоја хранитељства нису у значајнијој мери биле обухваћене ромске породице односно промоција хранитељства није била специјализована, усмерена ка специфичним циљним групама. Прелиминарно теренско испитивање показује да међу ромском популацијом постоје породице које задовољавају основне услове за прихватање деце на хранитељство и показују заинтересованост за овим видом ангажовања.
Информисањем и мотивисањем функционалних ромских породица, потенцијалних хранитеља се врши промовисање се хранитељства и отвара могућност интеграције Рома. У србобранским «јамурама» три ромске породице се баве хранитељством а једна је у припреми и за овај одговоран посао су испуниле потребне услове: нису корисници материјалног обезбеђења а куће су опремили потребним покућством, саградили су купатила и набавили све што је деци потребно, према задатим стандардима.
Као резултат напора да се ромској деци отворе једнаке могућности заштите када остану без родитељског старања повећан је значајно број ромске деце смештене у хранитељске породице у Србобрану: седморо деце са територије других општина и дванесторо деце из србобранске општине. Само једно ромско дете без родитељског старања се налази у дому док се 2005. године од 12 деце без родитељског старања половина налазила на домском смештају док је удео домског смештаја код неромске деце био знатно мањи – 4 од укупно 18 деце.
Примена стратегије реформе социјалне заштите односно децентрализације и деинституционализације заштите деце без родитељског старања у протеклих неколико година у општини Србобран је дала следеће резултате:
1. Повећање броја расположивих, едукованих хранитељских породица а тиме и могућности заштите деце (обезбеђења заштите најрањивијих друштвених група и подстицања запошљавања, континуираног стицањa вештина);
2. Смањење броја деце на домском смештају (гарантовање адекватног нивоа социјалне заштите и забрана социјалног искључивања и дискриминације);
3. Повећан обухват породичним смештајем деце из маргинализованих друштвених група и деце са сметњама у развоју (забрана социјалног искључивања и дискриминације, обезбеђење заштите најрањивијих друштвених група и промоција једнаких могућности грађана);
4. Виши ниво друштвене кохезије и партиципације корисника у одлукама које их се тичу кроз повећање броја и врста социјалних услуга, повезивање актера и корисника са сличним потребама.“
