„Ленкин прстен“ Александру Лукићу

  Жири је у ужи избор за овогодишњи „Ленкин прстен“ уврстио и песме Миле Вукмировић, Мире Вуковић, Сање Ж. Недељковић и Небојше Деветака.
 
  Додељујући ово високо песничко признање за најлепшу љубавну песму Александру Лукићу, жири је кренуо од утиска да песму „Несталне уобразиље - русаље“, фаворизује богата песничка грађа, имагинирана кроз високе поетичке, ритамске и мелодијске стандарде. Лукић је у истој песми на супериоран начин исказао висок домет модерног песничког мишљења и наглашене сопствене поетике и стила.
 

  Владимир Мудрински, директор Дома културе Србобран, рекао је за србобран.рс да ће овогодишња манифестација бити обележена кроз дводневни програм, 19. и 20. новембра. “Прве вечери, у великој сали СО Србобран, емитоваћемо једну епизоду серијала о породици Дунђерски, тачније причу о Лази Дунђерском, а након пројекције заказано је отварање изложбе слика Оље Ивањицки, у галерији Дома културе. Посетиоци ће моћи да виде слике из циклуса посвећеног Лази Костићу и Ленки Дунђерски. Неке од ових слика излагане су у Србобрану 2006. године, а неке ће у нашем граду бити изложене по први пут. Главни део програма, у четвртак 20. новембра, обележиће уручивање награде овогодишњем лауреату. Рецитатори ће извести све песме које су ушле у ужи избор за овогодишњу награду, а затим ће глумац Петар Краљ одрецитовати песму Санта Мариа делла Салуте. Жири ће образложити свој избор и предати награду”, рекао је Мудрински.
 
Награда “Ленкин прстен” биће додељена Александру Лукићу 20.новембра 2008. године, на свечаној церемонији у Дому културе у Србобрану.

 

 

 

Александар Лукић

Александар Лукић је српски песник. Рођен је 7. августа 1957. године у Мишљеновцу. Основну школу је похађао у родном месту и Турији. Средњу школу је завршио у Кучеву, а дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду.
Лукић живи и ради у Пожаревцу, као уредник у Центру за културу Едиције Браничево.
Са старијиом братом Мирославом Лукићем основао је Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, који је излазио кратко (1998). Уређивао је часопис „Браничево“ у два наврата (1994-1995, и од 2008). Александар Лукић је, у едицији коју уређује последњих неколико година, објавио велики број наслова из различитих области књижевности и културе. Као песник је превођен на румунски, француски и енглески језик.
 
Библиографија

• „У вагону Розанова“ (КОС, Београд, 1986, Бранкова награда)
• „Оснивач подземне престонице“ (Заветине, Београд, 1991)

• „Страшни суд“ (Унирекс - КЗ „Владимир Мијушковић“. Никшић, 1991, књижевна награда „Залога“)
• „Европа“ (Време књиге, Београд, 1995)
• „Вампировићи“ (Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, 1998)
• „Легенде о рамондама и ружичастом песку месечевог смакнућа“ (Просвета, Београд, 1999)
• „Брод лудака“ (Народна књига, Београд, 2001, за коју је добио награду „Срба Митић“)
• „У долини зидова“ (Едиција Браничево, Пожаревац, 2003)
• „Весела мумија“ (Овдје, Подгорица, 1998)
• „Влашке басме“ (збирку влашких басама припремио је за штампу заједно са Беном Младеновићем и препевао је на српски Аламнах за живу традицију, књижевност и алхемију)
• „Маестро пер Пјетро“ (роман, Мобаров институт, Заветине, Београд, 2001, за који је добио награду „Дрво живота“)
• „Јаспис“ (Народна књига-Алфа, Београд, 2007, за коју је добио књижевну награду Заветина Амблем тајног писма света: објављивање Сабраних дела)