Турија је данас била једно од места у Србији у којима се кроз Михољске сусрете села чувају традиција, обичаји и дух заједништва који карактеришу живот на селу. Ова манифестација, покренута 2022. године на иницијативу Министарства за бригу о селу и песника Љубивоја Ршумовића, за само неколико година прерасла је у један од најмасовнијих програма посвећених сеоским срединама. До сада је одржана више од 360 пута, а кроз претходне циклусе окупила је стотине хиљада учесника, такмичара и посетилаца.
Овогодишњи, шести Михољски сусрети одржавају се широм Србије, у чак 1.750 села, уз очекивање да ће окупити више од 200.000 учесника и гостију. И Турија је данас била део те велике приче о селу, о традицији, дружењу и неговању свега онога што се генерацијама преноси са колена на колено. Уз госте из многих места Бачке и целе Војводине, који су се овога пута такмичили у припремању рибљег паприкаша, Михољском сусрету села у Турији присуствовали су и Ристо Костов, народни посланик и секретар Националног тима за препород села Србије, и проф. др Јонел Субић, специјални саветник министра Милана Кркобабића и председник Комисије за доделу средстава за Михољске сусрете села. Њих и све посетиоце у Турији је дочекао Радивој Дебељачки, председник Општине Србобран.
Говорећи о значају Михољских сусрета села, Костов је подсетио је да је ова манифестација, коју су пре шест година покренули министар Милан Кркобабић и песник Љубивоје Ршумовић, у међувремену прерасла у традиционално окупљање села широм Србије.
„Љубивоје Ршумовић је тада рекао: 'Док је села и сељака, Србија ће бити јака'. Ове године Михољски сусрети одржавају се у 125 општинских и градских средина, уз учешће, веровали или не, чак 1.750 села. На овим дешавањима људи се сусрећу, представљају традицију свог завичаја, песме и игре свог краја и све оно што чини културу једне средине. Мислим да управо то даје посебан печат овој манифестацији“, рекао је Костов.
Он је навео да је током ове године већ присуствовао на пет или шест оваквих сусрета и да су, како каже, свуда реакције људи биле веома позитивне.
„Ово, наравно, не може да се организује без учешћа општина и зато инсистирам да се помогну локалне самоуправе, како би се Михољски сусрети села нашли и на туристичкој мапи Србије. Тако би породице које желе да проведу занимљив викенд увек имале на располагању неколико различитих дешавања широм наше земље, од јула па све до краја октобра“, казао је Костов.
Говорећи о другим програмима Министарства за бригу о селу, Костов је посебно издвојио програм куповине и усељавања празних сеоских кућа младим породицама. Према његовим речима, у Србији има око 150.000 празних сеоских кућа, а тај број је до сада смањен за око 4.500 кућа које су кроз овај програм добиле нове станаре.
„Највише кућа додељено је у Војводини, а рекордер је Бачко Петрово Село, где је до сада близу 120 кућа добило нове станаре. Преко овог програма чак 18.000 младих људи остало је на селу или се у њега доселило из градова. Око 6.000 људи дошло је из градова да живи на селу, а чак 90 одсто њих има факултетске дипломе“, навео је Костов.
Он је подсетио и на друге мере које Министарство за бригу о селу спроводи, наводећи да је од оснивања Министарства до данас додељено 70 минибусева за потребе сеоских средина, како би становници имали организован превоз до најближег града, док су обновљена 42 дома културе. „Од ове године помажемо и добровољна ватрогасна друштва по селима, јер је важно да се, уз подршку младим породицама и очување традиције, стварају и бољи услови за свакодневни живот на селу“, закључио је Костов.
Председник Општине Србобран Радивој Дебељачки истакао је значај непосредног разговора са грађанима и ослушкивања њихових потреба, како би локална самоуправа могла да препозна и реализује пројекте важне за живот у сеоским срединама.
„Ми слушамо становнике наших села и покушавамо да уважимо њихове жеље и потребе. Тако је настала и ова манифестација, као и неке друге које организујемо. Наравно, веома је важна и подршка Министарства за бригу о селу, преко којег смо до сада реализовали осам пројеката, у оквиру којих је осам кућа додељено младим брачним паровима“, рекао је Дебељачки.
Он је нагласио да овакви програми и пројекти представљају значајан допринос развоју локалне заједнице, али и прилику за нове облике сарадње.
„Све то заједно доноси само добро нашој заједници и зато ми је изузетно драго што у Турји имамо уважене госте, да их угостимо и да разговарамо о будућој сарадњи и новим пројектима. Имајући у виду да Турја и Надаљ, као сеоске средине, имају простора за даљи развој, а да њихови становници имају идеје, ми ћемо се заједно потрудити да те идеје и реализујемо“, поручио је Дебељачки.
Говорећи о значају Михољских сусрета села, Јонел Субић је истакао да ова манифестација на најбољи начин представља различите аспекте живота и идентитета српског села – од музике и гастрономије, до спорта, традиције и културе.
„Ово је нешто заиста лепо за идентитет српског села. Овде можемо да видимо и музику, и кухињу, и спорт, и традицију, и културу. Од почетних 68 јединица локалне самоуправе, колико смо имали 2022. године, када је покренут овај пројекат, сада смо стигли до чак 125 општина и градова и 1.750 села која учествују у Михољским сусретима“, рекао је Субић.
Он је навео да се и ове године очекује рекордан број посетилаца, подсетивши да је од почетка одржавања манифестације њеним садржајима присуствовало више од 1,2 милиона људи.
„Зато је веома важно што су локалне самоуправе препознале значај овог пројекта. Месне заједнице се утркују која ће боље да организује сусрете и препоручи се за домаћина наредне године“, истакао је Субић.
