Свечаном академијом и полагањем венаца у Сремским Карловцима обележена је 177. годишњица од одржавања Мајске скупштине, на којој је 15. маја 1848. године проглашено стварање Српске Војводине.Свечаној академији присуствовао је и Радивој Дебељачки, председник Општине Србобран.
"Догађаји из 1848. године и Мајска скупштина која је одржана у Сремским Карловцима пре 177 година веома је важна и за наше место, за Србобран који је у тим револуционарним годинама има битну улогу за борну српског народа за јединство, за очување свог националног, културног и сваког другог идентитета у Војводини, и борбу та права и слободу. Оно што је прокламовано на самој Мајској скупштини то је борба за српску Војводину. Иако већина прокламованих идеја и закључака са Мајске скупштине нису успели да се остваре у годинама након револуционарних догађаја, ипак су оне оставиле дубок траг и поставиле снажан темељ нашем народу у Војводини, што је допринело да Срби и са ове стране Дунава и Саве буду уједињени са вим Србима и да се заправо изборе за своју слободу и све оно што је донела управо та идеја са Мајске скупштине. Србобран је и име добио по славним борбама и биткама које су се водиле у нашем месту и због тога је веома важно да чувамо идеју наших предака који су имали храбрости, смелости и воље, који су били непоколебљиви у свему што су чинили да би ми данас живели слободно и имали јединствену и снажну државу коју и данас стварамо", рекао је након свечане академије Дебељачки.
Председница Покрајинске владе Маја Гојковић је овом приликом истакла да Мајска скупштина заузима једно од почасних места у историји борбе за ослобођење српског народа и свих других грађана који на овим просторима живе. „Идеали слободе, једнакости и правде били су идеја водиља за остваривање вековног сна уједињења с браћом из Србије, као што је то био случај кроз читаву историју нашег народа, као што је то и данас. Реч је о догађају који је у значајној мери допринео каснијем уједињењу српског народа у једну државу 1918. године. Мајска скупштина била је иницијални пламен који је током седам деценија горео снагом народне вере у правду и слободу. Великани као што су митрополит Стефан Рајачић, Светозар Милетић, Стеван Шупљикац и многи други оставили су нам у аманет обавезу очувања слободе и државности“, нагласила је председница Гојковић.
Она је указала на важност појма слободе као вечне вредности српског народа, истичући да је та слобода скупо плаћена и да су наши преци жртвовали своје животе како би будуће генерације живеле у миру и достојанству. Говорећи о данашњем тренутку, Гојковићева је истакла да је Покрајинска влада чврсто опредељена за очување слободе, економски развој и унапређење квалитета живота свих грађана. Посебно је указала на важност очувања тековина Мајске скупштине и улоге коју је Српска православна црква имала у том процесу, подсетивши да је управо на данашњи дан поново успостављен чин патријарха и да је Карловачка митрополија била чувар патријаршијског трона. „Пут слоге и јединства је наш једини исправан пут. Живеле тековине Мајске скупштине, живела Србија“, поручила је председница Гојковић.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски присуствовала је свечаности поводом обележавања 177. годишњице Мајске скупштине српског народа у Војводини и том приликом рекла да је од свих сила најснажнија љубав према отаџбини. "Част ми је што сам у ризници наше културе, духовности, нашим Карловцима. Хвала Карловчанима што су чували пламен духовности кад су нам се многе свеће гасиле. Ово место нас подсећа да се пронео глас који вековима ођекује и подсећа нас да је овде рођена и крштена српска Војводина", рекла је Ђурђевић Стаменковски. Према речима министарке, у данашње време поново се отвара војвођанско питање, али они који то питање отварају треба да схвате да је Војводина Србија. "Овде не обележавамо само годишњицу већ славимо континуитет идеје. Идеје да се наш народ бори за политичку еманципацију, језик, писмо и своју цркву", казала је министарка.
Мајска скупштина одржана је 15. маја 1848. године у Сремским Карловцима. На њој су представници Срба из Аустријског царства одлучили да прогласе Српску Војводину, која је дефинисана као самоуправна српска област.
