Основна школа у Надаљу од 01. септембра носиће име најпознатијег Надаљчанина - Момчила Тапавице. Ова одлука на основу иницијативе саме образовне установе, коју су подржале Општина Србобран и надлежни органи АП Војводине, потврђена је решењем Привредног суда у Сомбору од 22. јула.
"Покрајинска влада Војводине донела је решење о сагласности на Одлуку Школског одбора Основне школе 'Жарко Зрењанин Уча', са седиштем у Надаљу, о промени назива установе у Основна школа 'Момчило Тапавица'. Нови назив наведена школа може користити од 01. септембра 2024. године", стоји у решењу Покрајинске владе које је потписала Маја Гојковић, председница Покрајинске владе.
"Тапавица је рођен 26. октобра 1872. године у Надаљу, општина Србобран, основну школу завршио је у родном месту, а гимназију је похађао у Новом Саду. Био је и стипендиста Матице српске када је похађао студије архитектуре и грађевинарства на Високој техничкој школи у Будимпешти, где је и дипломирао. Архитектура је била Тапавицино занимање, док се спортом бавио из хобија, будући да се у то време није могло живети од спорта.
Важио је за врло талентованог архитекту. По завршетку студија радио је једно време у Будимпешти, а потом се вратио у Нови Сад и ту 1903. учествовао у изради плана за обнову Саборне цркве. Као највеће архитектонско признање, Момчилу се приписује пројектовање данашње Матице српске (тада Сиротишта, задужбине Марије Трандафил) 1912. године, једног од најлепших и најрепрезентативнијих здања у Новом Саду. Као бивши Матичин питомац понудио се да бесплатно изради план и прорачун за зграду, а на његов предлог је одабран и извођач радова. Свој архитектонски траг оставио је и у Црној Гори, где је је пројектовао Хотел 'Бока' у Херцег Новом, зграде некадашњег немачког посланства и Црногорске државне банке на Цетињу и породичну кућу у Бијелој, која је касније служила као Дом за незбринуту децу. У свом рoдоном Надаљу израдио је пројекат за рестаурацију цркве и геодетске планове за калдрмисање коловоза у селу и друмова око села.
Прве модерне Олимпијске игре одржале су се 1896. године у Атини. Позиву да се такмиче за највећа спортска обележја одазвало се само 14 држава, а Србија није била међу њима. Ипак, на олимпијском стадиону у Атини те године је свирана српска химна и вијорила се српска застава у част посете краља Александра Обреновића, јединог страног шефа државе који је присуствовао овом спортском догађају. Иако није било званичних српских представника на Олимпијским играма, краљ Александар је имао за кога да навија.
Будући да је Момчило био изузетних физичких предиспозиција и међу најбољим спортистима у тринаесточланом тиму Краљевине Угарске, био је пријављен за чак четири дисциплине – атлетику (скок удаљ, скок с мотком, бацање кугле), рвање грчко-римским стилом, дизање тегова (једном руком и обема рукама) и тенис.
Од укупно шест медаља колико је Угарска освојила на Олимпијским играма у Атини, Момчило Тапавица однео је једну, али су му остале измакле 'за длаку'. Био је четврти у рвању и шести у дизању тегова. Због повреде (истегнуће рамена) , коју је задобио у дизању тегова једном руком, морао је да одустане од такмичења у атлетици.
Прво одличије које је освојио један Србин на Олимпијским играма била је бронзана медаља у тенису. Тапавица је на тениском турниру у Атини поражен у полуфиналу. Пошто тада није било меча за треће место, бронзу медаљу су поделили Тапавица и Грк Константинос Паспатис. Тако је Тапавица успео да забележи историјдки успех.
Тада сматран за једног од најснажнијих људи у читавој Војводини, Момчило Тапавица се на Олимпијским играма у Атини такмичио за репрезентацију Угарске али се његови успеси данас, ипак, воде као успеси Србије. У то време његова родна Војводина била је део Аустроугарске монархије, а на Олимпијским играма Аустрија и Угарска су имале засебне екипе. Мада је олимпијску медаљу освојио за репрезентацију Мађарске како води МОК, Међународна тениска федерација (ITF) га води као југословенског тенисера освајача бронзане олимпијске медаље.
О томе какав је човек и спортиста био Тапавица, најбоље сведоче мемоари тадашњег генералног секретара Олимпијског комитета Мађарске, уједно и Тапавициног пријатеља, Фeренца Кемења. 'Овај кршни момак, на чијим су прсима пуцала дугмад и шавови гардијске униформе под притиском набујалих мишића, био је велики друг, али и велики страх за другове у касарни. Знао је да носи под мишком по два питомца и са њима да оптрчи два-три круга око полигона за гађање. Нико му није био раван у рвању, а још мање у дизању терета и бацању камена с рамена. Имао је само једну ману: преценио је своју снагу и то му се осветило на Олимпијским играма у Атини'.
Био је члан и Веслачког клуба 'Данубијус' из Новог Сада", записано је у биографији Момчила Тапавице на порталу gradskeinfo.rs.
VIDEO - Olimp Produkcija
