Данас, 26.03.2008. године, гост председника Општине Србобран је био Валтер Рудолф, власник фирме „PHIWA“ из Немачке који је један од првих страних инвеститора на територији наше општине.
На питање шта га је привукло да инвестира на територији општине Србобран господин Валтер Рудолф је рекао:
„У Војводини смо већ у многим местима инвестирали - у Зрењанину, Сенти, Кањижи, Ади и Суботици. Много пута сам био у Србобрану и видео да је то доста сиромашна општина . Размишљао сам о томе да и овде нешто треба да се уради, да могу људи који немају посао радити. У првом контакту са градоначелником били смо веома изненађени његовом спремношћу да нам помогне у тражењу одговарајућег земљишта. У другим општинама нам нико није толико помогао за разлику од вашег градоначелника који је одмах понудио своју помоћ јер хоће да доведе инвеститоре да би људи ове општине могли опет да раде. Већ након 2-3 недеље градоначелник нас је назвао да дођемо да погледамо да ли нам се та парцела допада. Ми смо погледали, били задовољни парцелом и одмах смо се одлулчили то купити. Пошто ја та парцела 75 000 квадрата планирамо ту да изградимо једну халу од 18 500 квадрата – супермаркете са магацином где ће након завршетка радова бити запослено око 60 радника."
"Нама треба око 15000 квадрата а остало ћемо издавати. Ако издамо оно остало, одмах ћемо почети са изградњом друге хале која ће бити исте површине као прва. Онда ћемо гледати да доведемо неку фирму која ће нешто производити. У нашим халама имамо око 3000 запослених . Постављајући рекламне табле поред аутопута обавештаваћемо заинтересоване да у Србобрану постоји пословни простор за издавање.На питање шта га је привукло да инвестира на територији општине Србобран господин Валтер Рудолф је рекао:
„У Војводини смо већ у многим местима инвестирали - у Зрењанину, Сенти, Кањижи, Ади и Суботици. Много пута сам био у Србобрану и видео да је то доста сиромашна општина . Размишљао сам о томе да и овде нешто треба да се уради, да могу људи који немају посао радити. У првом контакту са градоначелником били смо веома изненађени његовом спремношћу да нам помогне у тражењу одговарајућег земљишта. У другим општинама нам нико није толико помогао за разлику од вашег градоначелника који је одмах понудио своју помоћ јер хоће да доведе инвеститоре да би људи ове општине могли опет да раде. Већ након 2-3 недеље градоначелник нас је назвао да дођемо да погледамо да ли нам се та парцела допада. Ми смо погледали, били задовољни парцелом и одмах смо се одлулчили то купити. Пошто ја та парцела 75 000 квадрата планирамо ту да изградимо једну халу од 18 500 квадрата – супермаркете са магацином где ће након завршетка радова бити запослено око 60 радника."
Захваљујући градоначелнику који нам је помогао многи људи ће на територији ове општине добити посао. Ја имам 84 године, не бих могао да замислим да немам посао и људе који не раде и седе цели дан код куће , хоћу да запослим.
У првој хали ће бити запослено око 60 радника, а за другу још тачно не знамо док не почнемо радити. У Суботици смо издали две хале, ако успемо да то урадимо и у Србобрану онда имамо велики успех. и ова општина треба да се захвали свом градоначелнику који се јако потрудио да доведе инвеститоре. Све општине хоће инвеститоре у Србији али се не труде да приведу инвеститоре.
Управо због тога што смо наишли на добру сарадњу , трудићемо се да својим улагањем допринесемо отварању нових радних места у овој општини.
Хоћемо што пре да поченемо са изградњом хале, и хоћемо захваљујући градоначелнику, да донирамо овој општини 20 000 ЕУР као социјалну помоћ која ће бити исплаћена чим будемо отворили прву халу.
Још једном хоћу да нагласим да људи у опшштини треба да буду захвални градоначелнику јер нам је много помагао. Ни у једној општини градоначелник се није толико заузео, него је послао неке друге људе са којима смо могли само разговарати али без резултата“, рекао је Рудолф.
У првој хали ће бити запослено око 60 радника, а за другу још тачно не знамо док не почнемо радити. У Суботици смо издали две хале, ако успемо да то урадимо и у Србобрану онда имамо велики успех. и ова општина треба да се захвали свом градоначелнику који се јако потрудио да доведе инвеститоре. Све општине хоће инвеститоре у Србији али се не труде да приведу инвеститоре.
Управо због тога што смо наишли на добру сарадњу , трудићемо се да својим улагањем допринесемо отварању нових радних места у овој општини.
Хоћемо што пре да поченемо са изградњом хале, и хоћемо захваљујући градоначелнику, да донирамо овој општини 20 000 ЕУР као социјалну помоћ која ће бити исплаћена чим будемо отворили прву халу.
Још једном хоћу да нагласим да људи у опшштини треба да буду захвални градоначелнику јер нам је много помагао. Ни у једној општини градоначелник се није толико заузео, него је послао неке друге људе са којима смо могли само разговарати али без резултата“, рекао је Рудолф.
Поводом посете власника фирме „PHIWA» господина Рудолф Валтера председник Општине Србобран Бранко Гајин је рекао следеће:
„Прошле недеље сам причао о овој фирми и о њиховој жељи да инвестирају у овој општини. Пошто се ту ради о компликованој процедури за добијање дозвола градњу , држава је бирократизована и много што шта не зависи од нас него од Покрајине и републике и то је нешто што странци не разумеју. Да се дуже сређују папири него што се гради. Међутим, ми се трудимо свим силама да им изађемо у сусрет и да урадимо и оно што и није наш посао само да би довели инвеститоре у нашу Општину. Господин Валтер цени такав приступ локалне власти. Ја сам се заузео да њега доведем овде у општину Србобран, зато што је његова фирма прошле године, од стране привредне коморе Војводине проглашена за најбољу фирму у Војводини. Ова фирма послује од 2000. године. То већ пуно говори.
Друга ствар зашто сам толико инсистирао да дође господин Валтер у нашу оштину, зато што он у врло кратком року доведе и друге успешне пословне људе као што је он, пошто он вероватно исто има интерес. То се десило са Зрењанином, тамо је отворио неки погон и убрзо је тамо довео фабрику за производњу резервних делова за BMW у којој ће радити 2000 радника. Он овде у Србобрану хоће да отвори централни магацин за његове хипермаркете. Наиме, он има намеру да у Војводини отвори 20 хипермаркета , до сада има 10, човек је погледао географску карту и видео да су Врбас и Србобран у срцу Војводине. Сабрао је један и један и и схватио је да тај централни магацин буде у срцу Војводине , тако да ће му све локације бити једнако доступне. Ја са поносом истичем да је преда мном прецртао на идејном нацрту Врбас за тај магацин и својом руком написао Србобран. Наравно, није он то тек тако урадио и зато што смо ми лепи и симпатични него зато што смо му понудили низ повластица. Ја сам њему понудио да ћемо ми израдити пројектну документацију и изведемо радове на довођењу 20 киловотног подземног кабла и изградњу моћног трафоа. То није ни мало јефтина инвестиција, плус папирологија која све то прати, која исто није ни мало наивна. Само електроенергетска сагласност кошта 4.000.000,00 динара. Све у свему, негде око 180.000 ЕУР општина треба да инвестира у те радове, да се доведе струја и да се среди папирологија да би се могло почети радити. Мишљења сам да су то велики новци, али да је то улагање наше општине у радна места. Ако гледамо рачунџијски онда ће се ти новци нама вратити кроз доприносе, а решавамо нешто што се зове решавање социјалних проблема. Дакле, то је неких 60 радника који ће радити, али као што сам напоменуо он одмах има план да поред тог централног магацина прави још једну фабрику где ће да доведе те његове пословне пријатеље које вуче за собом, и он је мере опреза рекао 200 радника али та цифра иде од 200 до 1000 радника, све зависи коју ће фирму да доведе, тако да ће то бити велики пословни успех довести таквог човека. Ја то с поносом доживљавам као свој велики успех у целој тој причи званој запошљавање наших грађана. Он је један велики хуманиста и то што је рекао да ће кад отвори халу нашој општини поклонити 20 000 ЕУР социјално угроженим становницима , то није празна прича, пре свега , као прави Немац он држи до речи. Он је то већ урадио и у Суботици и дао Дому за незбринуту децу. Овде ће дати Општини, односно Центру за социјални рад, а то све зато што је локална власт њему изашла у сусрет. Он је једноставно човек одушевљен нашим приступом према њему и његовој фирми и ето одлучио је да и то дарује, а не би морао.То је гест његове добре воље и хвала му на томе. Дакле, понављам, то је велики успех таквог човека довести у нашу општину. Без обзира што послује овде од 2000 године још увек се није навикао да је код нас компликована папирологија, никако да схвати, да се неке ствари морају да чекају, иако не зависи од нас. Он хоће да већ 01. августа отвори фирму, њему никако не иде у главу да дуже траје прибављање папирологије него изградња фирме. Данас се праве монтажно – деомнтажне хале за непуна 2 месеца.
Наша служба максимално излази у сусрет не само њему, него свима, не зато што ја тако хоћу, него зато што су то такви људи, не знају грађани да много тога не зависи од нас. Наши службеници прикупе документацију и шаљу у Београд и то тамо спава у некој фиоци код неког сањивог службеника, а ми чекамо да се неко смилује да неко уради свој посао. Али ми ћемо то преко политичких веза то убрзати да овај наш послован човек не трпи. Очекујем да ће почети да гради халу 0д 18 000 квадрата крајем априла, почетком маја а биће завршена 01. августа и првих 60 радника за које сам искључиво условио да морају да буду из општине Србобран , а са чиме се он сложио, почети радити.
Више пута сам то поновио да ће 2008. година бити година запошљавања, година када се почиње да се решава проблем незапослености, а дефинитивно 2009. година ће бити година када ћемо с успехом решити тај проблем. До сада је ишло споро због једне ужасне бирократске процедуре која не зависи од нас него од централних органа власти. Подсетићу вас да смо ми само на онај папир о давању сагласности којим се наш договор с Еланом о пребијању за ону земљишта за индустријску зону чекали 11 месеци. Када је све то прошло, сада иде убрзаније, и ми очекујемо, не само господина Валтера у августу месецу, можда чак и пре неке фирме које ће раније кренути да раде, као што је «Лакипласт». Тако да најкасније септембра месеца ја очекујем 300 до 400 радних места у општини Србобран. То су већ закључени уговори са тим фирмама, оне очекују само да се у наредних месец дана заврше ови трафои и да почну да граде фабрике. Имамо уговоре са 3 фабрике. Једна треба да производи маргарин и кечап, друга пластичне масте, трећа изолационе материјале, и у те три фирме требало би да ради око 200 радника. «
Наша служба максимално излази у сусрет не само њему, него свима, не зато што ја тако хоћу, него зато што су то такви људи, не знају грађани да много тога не зависи од нас. Наши службеници прикупе документацију и шаљу у Београд и то тамо спава у некој фиоци код неког сањивог службеника, а ми чекамо да се неко смилује да неко уради свој посао. Али ми ћемо то преко политичких веза то убрзати да овај наш послован човек не трпи. Очекујем да ће почети да гради халу 0д 18 000 квадрата крајем априла, почетком маја а биће завршена 01. августа и првих 60 радника за које сам искључиво условио да морају да буду из општине Србобран , а са чиме се он сложио, почети радити.
Више пута сам то поновио да ће 2008. година бити година запошљавања, година када се почиње да се решава проблем незапослености, а дефинитивно 2009. година ће бити година када ћемо с успехом решити тај проблем. До сада је ишло споро због једне ужасне бирократске процедуре која не зависи од нас него од централних органа власти. Подсетићу вас да смо ми само на онај папир о давању сагласности којим се наш договор с Еланом о пребијању за ону земљишта за индустријску зону чекали 11 месеци. Када је све то прошло, сада иде убрзаније, и ми очекујемо, не само господина Валтера у августу месецу, можда чак и пре неке фирме које ће раније кренути да раде, као што је «Лакипласт». Тако да најкасније септембра месеца ја очекујем 300 до 400 радних места у општини Србобран. То су већ закључени уговори са тим фирмама, оне очекују само да се у наредних месец дана заврше ови трафои и да почну да граде фабрике. Имамо уговоре са 3 фабрике. Једна треба да производи маргарин и кечап, друга пластичне масте, трећа изолационе материјале, и у те три фирме требало би да ради око 200 радника. «
Н.Б.