У порти храма Богојављења Господњег Српске православне цркве, у центру Србобрана, данас је обележен велики државни празник Дан примирја. Пред спомен плочом са именима свих Србобранаца страдалих на многим ратиштима Великог рата, постављену 1925. године на чеоном зиду цркве, служен је помен, а затим положени венци у знак сећања на храбре родољубе и њихову жртву, положену за слободу Србије.
У Србији и свету Дан примирја обележава се у знак сећања на 11. новембар 1918. године када су силе Антанте потписале примирје са Немачком. За симбол државног празника узет је цвет Наталијина рамонда - такозвана биљка феникс - као симбол страдања које је Србија поднела, а затим се поново успоставила као држава.
Венце на спомен плочу положили су: Радивој Дебељачки и Милена Аларгић, председник општине и председница Скупштине општине Србобран, представници Удружења ратних војних инвалида, СУБНОР-а, Удружења ратних ветерана "Храбри борци" и Српске напредне странке. Помен страдалим служили су протојереји Јован Кезан и Жарко Благојевић, и ђакон Дејан Новаковић.
"Морамо поштовати и знати своју прошлост да бисмо живели данас и да бисмо живели у будућности. Ми смо потомци људи који су бранили Србију, који су прошли албанску голготу, Безерту, острво Видо, Солунски фронт, све да би ослободили своју земљу. Исто тако смо и потомци људи који су, нажалост, били мобилисани на страни непријатеља, али су исто тако пронашли начин да пређу на савезничку страну и учествују у ослобођењу своје земље. Неки од њих су и из далеке источне Русије прелазили готово цео свет да би се на крају нашли на Солунском фронту и заједно са својим саборцима учествовали у ослобођењу Србије. Управо на те људе негујемо културу сећања и одајемо им почаст, да никада не заборави шта су учинили за све нас, за нашу слободу данас", рекао је након полагања венаца и помена Дебељачки.
Старешина Цркве Богојављења Господњег, протојереј Јован Кезан, истакао је да сви они који су своје животе даровали за крст часни и слободу златну у Велику рату, заслужују нашу вечну захвалност и поштовање.
"Имена наших предака налазе се на овој спомен плочи на светом храму, давно, давно подигнутој. Нама који смо њихови потомци остаје само један задатак - да сваке године, када год нам то дозвољавају услови, да се саберемо у што већем броју и да их се сетимо кроз молитву, на неки начин им се захвалимо за оно што су учинили за рад људски и за српски народ. Они који су били, а међу њима сам и ја, који су имали срећу да посете Видо, када ступе ногом на острво већ осете страхопоштовање према свим онима који су тамо сахрањени, а из ових наших су крајева, међу њима има и Србобранаца. Међу презименима на спомен плочи на заједничкој костурници сам видео и наша презимена Гавански, Голубски и остала, а када се погледа Плава гробница, јавља се још веће страхопоштовање, јер знамо да много кости наших предака леже на дну Јонског мора. Нама остаје сећање и обавеза да пренесемо даље то исто страхопоштовање, како би наши потомци знали, да и они када постану људи знају ко су, шта су и ко је давно, не бојећи се много веће силе, изашао пред њу, иако поражен васкрсао као овај цвет феникс, који носимо, симболишући васкресење прво Христово, а и нашега целог рода српскога. Нека им је вечна у Господу слава и хвала, Бог да им душу прости", рекао је протојереј Јован Кезан.
