Уз поштовање свих епидемиолошких мера и окупљањем само неопходног броја волонтера, у Надаљу је данас организована акција садње 6.000 садница разних аутохтоних врста. Општина Србобран и Јавно комунално предузеће „Градитељ“, уз подршку Шумарског факултета у Београду и Министарства за заштиту животне средине, обезбедили и посадили саднице храста лужњака, пољског јасена, бреста вез, кошарасте и беле врбе, беле тополе, липе и брезе, па се очекује да на овом месту у наредним годинама никне прави шумски појас.
„Наша општина при дну је листе по проценту пошумљености и нама су овакве акције неопходне и од суштинског значаја. Морамо сачувати животну средину, обезбедити површине под шумом и ветрозаштитне појасеве око пољопривредног земљишта и насеља, јер ће систем најефикасније функционисати само ако његови делови буду добро сложени. Ово је прва акција ове врсте у новом мандату локалне самоуправе и биће их све више, због чега ћемо сву пажњу усмерити и на рад нашег расадника и покушати да произведемо што више садница аутохтоних врста. Подршку и даље очекујемо од Министарства за заштиту животне средине и Шумарског факултета, са којима већ имамо добру сарадњу, и отворени смо за стручне савете и препоруке како да брзо и успешно подигнемо проценат површина под шумама. Нећемо стати само на овоме већ ћемо сву пажњу усмерити и на сузбијање свих врста загађења животне средине, која долазе од стране и малих и великих загађивача“, рекао је Радивој Дебељачки, председник општине Србобран.
Део акције у Надаљу својим знањем и стручним саветима подржала је и рођена Србобранка, дипломирани инжењер шумарства Ивона Керкез Јанковић, докторанд Шумарског факултета Универзитета у Београду. "Веома је битно да ова акција успе и пружам пуну подршку локалној самоуправи у намери да подигне нове шумске засаде. Нови засад налази се као баријера између ораница и насеља и његов положај веома је битан за заштиту становништва од штетних аеросола и удара ветра. Поред тога, без воде и хране можемо барем неколико дана, али без кисеоника не, и онда је јасно колики је значај овог новог засада", рекла је Керкез Јанковић.
Мирјана Шијачић Николић, професорка Шумарског факултета, истакла је да заједнички пројекат општине Србобран и Шумарског факултета на пошумљавању овог простора, треба да резултирала подизањем процента површина под дрвећем на више од један одсто, колико сада износи. "Средства за пошумљавање добијамо из Зеленог фонда Министарства за заштиту животне средине и намера нам је да и даље конкуришемо за нове засаде. Надам се да ће ливада на којој смо данас радили у будућности постати шума. Наша обавеза ће бити да вршимо анализу пријема и преживаљавања ових садница, као и попуњавање садница које се евентуално не приме", рекла је Шијачић Николић.
