Другог дана посете Словенији пољопривредници из општине Србобран имали су прилику да виде још два газдинства, једно које се бави узгојом крава, и друго чији се власник определио за производњу природних воћних сокова. Уз посете колегама, они су били примљени и у општини Град и на лицу места се уверили како једно мало насеље, од око 2.000 становника, успешно кроз туризам валоризује своју богату историју и привлачи на десетине хиљада туриста из Словеније и Европе.
Дан је почео на фарми Татјане и Алојза Врзела, председника удружења сточара четири општине из Штајерске. У ову фарму уложено је више од милион евра, у узгоју се налази 500 грла и једна је од најсавременијих у Словенији.
Штефан Гјергјек произвођач је 13 врста воћних сокова и успешно опскрбљује бројне маркете у Словенији. Воће гаји на три хектара, а додатне количине купује од других воћара из свог окружења. Савременом опремом затворио је процес производње и у послу је, као у сваком газдинству које су пољопривредници из општине Србобран обишли, укључена цела породица, јер се тако, како је рекао сам Штефан, може постићи боља рентабилност.
Сва ова породична газдинства посетио је и Мијодраг Трифуновић, млади пољопривредник из Турије, веома заинтересован да види како раде његове колеге из Словеније, увери са да ли и колико касни за њима и сазна како може унапредити газдинство своје породице. "Мој први утисак је да су словеначка газдинства веома уредна и види се да их воде људи посвећени пољопривреди. Свуда су у послу ангажоване целе породице и јасно је да у томе проналазе додатну добит. Модел у којем држава посебно помаже младе пољопривреднике и разним стимулацијама их подстиче да остају на селу и баве се пољопривредом, стварно је добар и мислим да би требао бити снажније афирмисан и код нас. Тада нам се неће догађати да млади одлазе у велике градове а села остају празна. Верујем да је то мера која може помоћи и нама. Бавим се ратарством у највећој мери и чини ми се да наши пољопривредници имају исто знања и искуства као и овде, ако не и више, али у Словенији боље функционише целокупни систем подстицаја и организације, па је пољопривредницима које смо посетили лакше да послују. Можда су и ове посете знак да се нешто поправља и код нас, сада имамо учестала стручна предавања, као недавно на Тари и Златибору, и све то помаже да и ми ухватимо корак са колегама из развијених држава", рекао је Трифуновић.
Госте из Војводине примила је данас и Цветка Фицко, градоначелница мале општине Град са којом општина Србобрам има потписану Повељу о сарадњи. Заједно са својих шест колегиница, што чини целокупну локалну администрацију у овом месту, без и једног мушкарца, ова агилна жена успела је да Град успешно позиционира на туристичкој мапи Словеније. Прецизниције, на овом простору, показала су истраживања, пре три милиона година био је активан вулкан а заостале вулканске стене и прича исплетена око њих, постали су веома интересантни туристима. Уз подршку Европске уније изграђена је Вулканија, објекат који нуди дигиталну презентацију о прадавној, вулканској историји овог простора, "путовање" у средиште земље, 3Д филмове и изложбе цртежа на ову тему и вулканских каменчића, као и друге садржаје. Уз реновирани дворац старог Града, који доминира над местом и може се посетити, овај део Словеније постао је веома позната туристичка дестинација.
За званичну интернет презентацију општине Србобран свој утисак о посети дао је и Радивој Парошки, председник Скупштине општине. Он сматра да је путовање било веома успешно и да су пољопривредници, због којих је све било и организовано, стварно имали прилику да виде примере добре праксе како раде њихове колеге у ЕУ, заједници држава којој стреми и Србија. "Основни принципи рада су слични свуда, али треба пратити новине. Најупечатљивије је да млади преузимају посао и воде газдинства, а држава их конкретно помаже у томе. О увођењу тог правила требали би да размишљамо и ми, а радује ме да је међу онима који су пошли у Словенију приличан број младих. Они брже прихватају новине, брже уче и нормално је да у будућности они носе развој. Саветовања са стручњацима из Аграрне коморе Словеније приближила су нам фондове Европске уније и добро је да смо разговарали о подршци коју нам они могу пружити у припремању пројеката и бизнис планова за ИПАРД програме, које ускоро очекујемо. Знам да наши пољопривредници исто добро раде, уз мању подршку, али примери које су видели могу им послужити као пример како да буду још ефикаснији и организованији", рекао је Парошки.
Као представнику општине Србобран, њему је посебно интересантно било видети како општина Град, на темељу локалне историје, успешно развија туризам. "Један пројекат вредан 2,7 милиона евра, од чега је Европска унија обезбедила око два милиона, потпуно је променио значај места. Од података из веома далеке прошлости о активном вулкану, направљена је прича и објекат који је данас познат у целој Словенији, а и шире. Општина Србобран примарно размишља о развоју пољопривредног туризма, али и богата историја нашег града отвара нам могућност развоја туризма који ће бити заогрнут неким културним садржајем. Потребно је да добро осмислимо неки пројекат, можда везан за грађанску историју Србобрана и породице Дунђерски, а први корак је учињен афирмацијом 'Ленкиног прстена', и ту се може јавити шанса за ову врсту туризма. Постоје и друге могућности, рецимо у области лова или спорта, али не треба се расплињавати већ напротив, усмерити се на једно и као у општини Град омислити једну препознатљиву причу. Имамо добре контакте у у републичкој Влади кад је култура у питању и већ радимо на неким пројектима. Поучени искуством Града морамо се припремити за тренутак када би неки такав наш пројекат могао добити подршку за реализацију и створити шансу да туризам донеси приход општини Србобран", рекао је Парошки.
