Welcome - писало је већ на првој капији пољопривредног газдинстава у околини словеначког места Раденци, фарме крава Боштјана Рушкара и његове супруге Мартине, коју су данас посетили пољопривредници из Србобарана, Турије и Надаља. Иста добродошлица осетила се и на капијама и вратима осталих пољопривредних и туристичких газдинства, као и установа, на којим су дочекани гости из Војводине. Срдачност је јасно исказана на свих седам места које су обишли и добили прилику да се упознају са знањима, искуствима и проблемима њихових колега из Словеније, а уз добродошлицу госте је свуда чекала пуна трпеза најфинијих специјалитета овог дела Словеније.
Дан је почео на фарми Боштјана и Мартине Рушкар, школованих брачних партнера који су се одлучили на узгој крава. Уз свеже млеко, производе и млечне прерађевине, а подршку им свакодневно у послу пружају Боштјанови отац и мајка. Ни за будућност фарме не треба да брину, уколико све у послу буде ишло како треба, јер се уз њих првим обавезама учи и њихово двоје још увек мале деце.
Слично породично газдинство, велику фарму крава и нешто мању ергелу коња, као посебну љубав, развијају са својим фамилијама и браћа Бранко и Јоже Слана. И на овом месту сточари из општине Србобран имали су прилику да се увере колико је рада потребно уложити у узгој више од 100 грла крава и бикова, и којим путем ићи да би се нашло своје место на тржишту Европске уније. Бранко је, иначе, редован гост Војводине, посебно омиљено место му је Фантаст крај Бечеја, добро зна причу о Дунђерским, и ни у једном тренутку није крио задовољство што може да угости људе из Србије. Иначе, Бранко брат Антон Слана из Аграрне коморе Мурске Соботе, цели дан био је вођа и у сваком тренутку на услузи пољопривредницима из Србије.
У наставку путовања, гости из Војводине дочекани су и у згради општине Церквењак где их је примио градоначелник Марјан Жмавц. Сусрет је искоришћен за међусобно упознавање две општине, које су представили градоначелник Жмавц и председник СО Србобран Радивој Парошки.
"Хвала на срдачном дочеку и још једном нам је потврђено оно што знамо да је Словенија, а посебно ови њени делови, отворена и добронамерна према Војвођанима и Србији. Наши пољопривредници углавном се баве ратарством, али јављају се озбиљни шточарски, воћарски и повртарски пројекти и чинимо доста напора да интезивирамо пољопривредну производњу. Овде смо да на лицу места видимо како ви то радите, овде у Европској унији, и за корак или два сте испред нас, али и наши пољопривредници чине добре покушаје у развијању производње, обезбеђивању савремене механизације и јачању газдинстава. Истовремено, треба нам још знања и искуства да то доведемо на виши ниво. Имамо око 1.500 газдинстава, 3.000 људи је практично везано за пољопривреду, што нам у перспективи развоја пружа могућност додатног запошљавања", рекао је Парошки.
Након пријема у општини Церквењак на реду је била посета фарми свиња Франца и Цветке Кури, који такође свој бизнис развијају уз подршку сина и снаје, Данета и Бригите. На овој фарми узгаја се 1.000, како каже Франц, репова.
Програма посета за понедељак, први дан боравка у граду Раденци подразумевао је и посету туристичком домаћинству Дамјана Брезника, виноградара, произвођача надалеко познатих вина и власнику једног од најбољих винских подрума у овом делу Словеније. И њему су прва подршка супруга, син и ћерка, а у објекат у ком дочекује госте из целе Европе, до сада је уложено, како сам каже, око милион евра, уз подршку Словеније и фондова ЕУ. Ништа мање вредан туристички објекат, са угоститељским и смештајним капацитетима, Алежа Фирбаса и његовог сина Бојана, био је последња тачка програма за понедељак.
За крај понедељка, домаћини у граду Раденци организовали су за пољопривреднике из Србобрана предавање и саветовање на тему фондова Европске уније који се ускоро отварају. Своја искуства пренели су Јанез Рихтарич, градоначелник Раденца, и др Франц Режоња, директор Аграрне коморе Мурске Соботе.
Свој утисак првог дана боравка у Словенији за srbobran.rs изнео је и Небојша Недељковић, члан Општинског већа задужен за пољопривреду.
"Обишли смо пар пољопривредних газдинстава која се поред примарне производње баве и финализацијом тих производа. Видели смо и пар газдинстава која кроз туризам пласирају своје производе и верујем да су наши пољопривредници имали шта да виде. Јасно је да се ради о породичним газдинствима, да су у рад укључене целокупне породице, и две генрације, али и да производи немају загарантоване цене, као што се мисли код нас. Нема ни субвенција, као што многи мисле, него су субвенције прилагођене да се ухвати корак са европским пољопривредницима и да нкон тога будете оспособљени да се самостално ухватите у коштац са конкуренцијом. Обично на овим газдинствима раде по две генерације, а друга је већ и високо образована у пољопривреди. То је једини пут којим се може ићи и морамо образовати пољопривреднике који долазе иза нас. То говори да пољопривреда више није традиционална и да се не може радити као што су је радили наши дедови, већ мора пратити нове технологије и иновације. Само тако можемо бити конкуренти и обезбедити живот пољопривредној породици", рекао је Недељковић.
Задовољство због посете Словенији није крио ни млади пољопривредник из Турије Горан Јаковљевић. "Обилазак газдинстава у Словенији може бити веома користан за нас пољопривреднике из Војводине. Прижељкујем да видим пољопривреднике који се баве воћарством јер заједно са оцем и братом подижем засад лешника и било би добро да чујем искуства људи који се баве тим или сличним послом. Одлучили смо се за лешнике јер доста посла можемо урадити сами, када стигне род нећемо бити приморани да га продајемо директно са њиве, пошто немамо хладњачу, и надамо се успешном послу. Волели би да у будућности кренемо и у дораду, да направимо сушару, можда и да пакујемо лешнике, али полако, важно је да смо кренули у посао. Такви заокружени процеси производње се могу видети овде у Словенији и то је добро за све све нас", рекао је Јаковљевић.
