У амбијенту који је подсетио на стари, грађански Србобран, уз звуке пианина, виолине и чела, глас хора и драмског уметника Горана Султановића, синоћ је обележен Дан општине Србобран. Све почасти у овој вечери припале су овогодишњим носиоцима локалних награда, а присутни на свечаној седници Скупштине општине, имали ли прилику да чују како Србобран чува успомене на славну прошлост и какву будућност жели да гради, будућност по мери свих својих грађана.
Свечану седницу отворио је Радивој Парошки, председник локалног парламента, који је искористио прилику и пожелео свим грађанима Србобрана, Турије и Надаља да празник увек славе у миру и здрављу.
"Србобран је место славне историјске и богате културне и грађанске прошлости, са најплоднијом земљом у Европи, богатим нелазиштем нафте и земног гаса, изузетног географског положаја, развијеним саобраћајницама, али морам да нагласим, највеће богатство Србобрана су његови људи, Србобран, Турија и Надаљ места су вредних и честитих људи. Борбом је дошао до свог имена, а архитектуром до свог јединственог изгледа. Њега су волели, у њему су остајали, из њега одлазили, али су му се увек враћали многи великани. Расути по свету или остали у њему, за све је карактеристична једна одредница - никада нису престајали бити Србобранци. То су показали и Бард, и епископ Иларион, и Дунђерски, и Лаза и Ленка, и Ђока и Гедеон, и Стратимировићи, Бига и Боснићи, и Тапавица, и Драпшин и Јојкић, и Гион и Вегел, Туторов, Субић, Ракић, Томић, Нићин, и многи други знани, велики и мали људи које све везује љубав према Србобрану.
Ратни вихори довели су у Србобран и људе са других простора, који Србобран доживљавају као свој нови завичај, јер је увек отворен за добронамерне људе. Србобран је горео, крварио и патио без обзира на боју заставе и ратне покличе, 1848, 1849, и у Великом рату, и у II светском рату, и најновијем времену на простору бивше Југославије. Србобран је дао своје жртве које оплакујемо и којих се увек сећамо са пијетом. Успели смо да из свега изађемо јачи, као победник над силама зла, мрака, деструкције, то смо учинили заједно, Србобран и Србобранци. Не смемо их обрукати, због њих, а највише због покољења која долазе. Имамо снагу, знање и енергију да ствари покрећемо, да их померамо и ставимо на место које им припада, да свако од нас нађе место и улогу која му одговара, да будемо на висини задатка, јер то од нас траже славни преци, али и долазеће генерације. Зато стварамо амбијент креативног и стваралачког прегнућа, развојног потенцијала, свестраног друштвеног, економског и привредног напретка. Наша улога се огледа у преузимању одговорности за данас, а гледајући у будућност. Јединство, брига, знање, одлучност, истрајност, креативност, посвећеност само су неки од атрибута које морамо вредновати и увек неговати, зарад развоја средине. Свако може дати свој допринос, макар и мали, али довољно велик у мноштву додатих вредности. За све има места и сви су добродошли. Капитал неће доћи тамо где га зову већ увек долази тамо где има услове да се несметано развија. Ми стварамо те услове. Србобрнаска општина мора постати место бољег, квалитетнијег и лепшег живота његових житеља", рекао је Парошки.
Поздрављајући окупљене, председник општине Србобран Нешко Честић изнео је конкретне планове развоја средине и унапређења живота у њој.
"Преци су нас научили да ништа не почиње ни завршава са нама, а ми учимо наше потомке да је наша дужност да својим делањем доприносимо јачању путање нашег трајања, човекољубља, поштења и истине. Србобран смо позајмили од наших предака и због тога је на нама одговорност, због наше деце и будућих генерација морамо радити мудро, много и без грешке. Дуго су наши грађани чекали промене и конкретна решења за многе проблеме. Анализирали смо стање и немамо више право да тражимо стрпљење од грађана.
Један од највећих комуналних проблема је непостојање канализационог система и на прагу смо реализације инвестиције изградње пречистача отпадних вода и главног колектора, вредности око три милиона евра. Ова инвестиција ће омогућити брже ширење мреже, чиме ћемо лакшке моћи да конкуришемо и за додатна средства из европских, републичких, покрајинских и свих других фондова. Развој комуналног система биће убрзан изградњом фабрике воде у Србобрану и у Турији, поред већ изграђене у Надаљу. Решавање проблема одвођења атмосферске воде са најкритичнијих тачака је, такође, један од приоритета.
Реконструкцијом Трга слободе добићемо још један леп, урбан простор за рекреацију и одмор, који ће са улицом Јована Јовановића Змаја и Тргом Републике чинити једну привлачну целину. Обезбедили смо и средства, уз помоћ АП Војводине, за изградњу бициклистичке стазе од Србобрана до Турије и од Надаља до надаљске раскрснице, као и за завршетак бициклистичко пешаке стазе на Бељанској бари. Капитална инвестиција за коју смо обезбедили значајан део средстава је омогућавање дотока веће количине воде у Кривају и њено повезивање са Великим бачким каналом и стварање акумулације. Ова инвестиција омогућиће развој заливног система на више хиљада хектара земље. Пољопривреда је наша стратешка привредна грана и припремамо планове који ће омогућити развој високоакумулативних грана пољопривреде, а тиме и веће запошљавање у њој. Смањење стопе незапослености видимо у стварању услова за привлачење капитала у индустији. За то смо обезбедили сопствена средства за завршетак опремања индустријске зоне, уз изградњу типских објеката за индустријске потребе, које ћемо понудити улагачима. Овим стварамо услове за лакше конкурисање на разним нивоима, посебно према Покрајинској влади, која подстиче такав вид активности локалних самоуправа. Још увек се не види, али смо изградили темеље бржег привредног и економског развоја, врло брзо ће се видети напредак у свим областима живота.
Посебно сам поносан што смо успели да обезбедимо социјална давања према нашим најмлађима, спортској и студентској популацији, али и оним најстаријима, а остали радно способни мораће да друштвено корисним радом оправдају чак и социјалну помоћ. Жеља нам је да подржимо најталентованију децу како би им олакшали школовање.
Општина Србобран је мала али ћемо је тако уредити да пример другим срединама. У томе смо одлучни и уз помоћ грађана и људи добре воље, изградићемо општину у коју ће сви желети да дођу, а не да из ње одлазе. Хоћемо да вратимо осмех на лица људи, да вратимо стари сјај нашег грађанског Србобрана, да изградимо општину срећних и задовољних људи, јер смо то били и знамо да то можемо", рекао је Честић и захвалио свима онима који су у прошлости радили и дали свој допринос развоју и добробити општине.
Након обраћања челника локалне самоуправе, уследило је уручивање награда овогодишњим лауреатима. Октобарска награда за 2016. годину уручена је Славки Попић за достигнућа у области социјалне заштите, звање Почасног грађанина општине Србобран добио је писац Ласло Вегел, а Захвалнице општине Србобран додељене су Снежани Вујић и др Илији Газепову из Турије, и Данијели Миличић Требатицки из Надаља, за постигнуте примерене резултате и успехе у раду, као и Браниславу Курјачком за учињена хумана дела.
Захваљујући у име свих награђених, писац Ласло Вегел истакао је да Зелени сокак, у ком је провео своје детињство, никада није отишао из њега.
"Ту сам, ту. У мом Зеленом сокаку сам доживео прве лекције из живота. Сећам се разних несташлука са другарима у основној школи и веома радо спомињем најомиљеније место у Србобрану, а то је, све до данас, Народна библиотека. Посебно сам захвалан мојим покојним родитељима, мом Зеленом сокаку и мојом суграђанима. Сви знамо да је почетак у животу сваког ствараоца увек велик и пун наде, а наставак је пун неизвесности и драме. Моји почеци као књижевника везују ме за родно место, а неизвесности и драме су се одиграле на другим местима. Србобран, Сентомаш значи моје прве кораке, пуне илузије. Тврдим да сваком човеку, па тако и књижевницима, место рођења има митско значење, и онда када пише о њему, и онда када то директно не именује. Књижевна критика мене често назива новосадским писцем, омиљени топос јесто то, али модерне људске судбине су укорењене у успоменама из детињства, у животу у родном месту", рекао је, између осталог, Вегел.
Обележавању Дана општине Србобран присуствовао је градоначелник Јаношхалме, конзул Црне Горе у Србији Драган Канкараш, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић, посланик у Скупштини Војводине Боре Кутић, помоћник покрајинског секретара за пољопривреду Марко Ровчанин, подсекретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Небојша Војновић, саветник градоначелника Новог Сада, представници Управе царина Београд, БИА, НАЛЕД-а, Полицијске станице, ЕПС, и СПЦ, затим председници и други представници општина Мали Иђош, Врбас, Сремски Карловци, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, као и одборници локалног парламента и руководиоци школа, установа, предузећа и институција.
