Србија ове године по дванаести пут на Сретење, 15. фебруара, слави Дан државности као свој највећи празник. На овај дан, који преставља један од најбитнијих датума у историјском, политичком и културном календару Србије, збила су се два крупна догађаја у њеној нововековној историји.
"На Сретење 1804. године шумадијски сељаци су у Орашцу, у Марићевића јарузи, изабрали за вођу Карађорђа Петровића и како доцнији догађаји показују, одлучили да се оружано супротставе дахијама. Овим догађајем је, како је то назвао Стојан Новаковић, отпочео процес “васкрса државе српске”. Дан државности је и подсећање на Сретење 1835. године, када је у Крагујевцу донет први српски устав, чиме је Србија, тада вазална кнежевина Османског царства, саомостално прописала своје уставно уређење", рекао је др Зоран Мирковић, професор српске правне историје на Правном факултету Београдског универзитета.
Као Дан државности, Сретење је уведено законом из 2001. године, после вишедеценијског празновања неких других датума. Овај национални празник јуче је најављен почасном артиљеријском паљбом са Савске терасе Београдске тврђаве. У Кнез Михаиловој улици и на Тргу републике у Београду репрезентативни оркестар Гарде одржаће променадни дефиле у 15 часова.
