Некадашњи и садашњи ученици и професори Гимназије „Светозар Милетић“, заједно са многобројним житељима Србобрана, обележили су у петак вредан јубилеј – пола века постојања ове средшњошколске образовне установе. Једночасовни програм у згради старог биоскопа на најбољи начин осликао је дух ове установе и њене потенцијале, најпре оличене у талентима и знању младих гимназијалаца, а затим и у искуству и стручности професора Гимназије и ентузијазму са којим се посвећују ученицима. Резултат таквог рада био је за Србобран ретко виђен и добро организован програм, полетан и модеран у складу са годинама оних који су га изводили, али и озбиљан и свечан како доликује тренутку и будућим академским грађанима. Гимназијалцима су у програму помогли и чланови Градског хора који су, такође, на нов начин извели познате композиције.
„Жеља имам пуно и све су везане за очување и просперитет Гимназије 'Светозар Милетић'. Срећна сам што видим да има толико пријатеља за које знам да ће ми помоћи у остварењу моје визије, јер је то од суштинског значаја за будућност свих нас, првенствено наше деце“, рекла је Марија Туторов, директорка Гимназије „Светозар Милетић“, и захвалила се претходном директору Радославу Филипендину, затим председницима општине и СО Зорану Младеновићу и Жељку Богојевићу, Удружењу за помоћ ментално недовољно развијиним особама „Бисер“, спонзорима и ученицима и професорима који су дали свој допринос у органитацији културног програма.
Истичући да има утисак да су скоро сви окупљени домаћини на прослави вредног јубилеја, Радослав Филипендин, до скора директор Гимназије, је рекао да је у пола века установе више од 3.000 ученика добило диплому србобранске средње школе. „Много лепог је било за ових 50 година. Сви они који су добили диплому Гимназије добили су и одскочну даску за студије. Било је и тешких момената, у једном тренутку,због реформе образовања, смо били и пољопривредна и прехрамбена школа, али опет са успехом, а када се поново појавио трачак наде да вратимо гимназијски статус, уложио сам све снаге, заједно са колетивом, да то и остваримо. Уверен сам да ће ова школа славити и 75 и 100 година постојања“, рекао је Филипендин.
Уследиле су одличне тачке младих гимназијалаца, рецитовање на енглеском, немачком, француском и српском језику, глума, игра, као и представљање Гимназије „Светозар Милетић“.
Текс о историјату Гимназије "Светозар Милетић", прочитан на обележавању 50 година постојања установе
Гимназија "Светозар Милетић"
Завршетком Првог светског рата, грађани Србобрана су, полазећи од економске моћи општине, броја становника и заслуга у историјској прошлости, сматрали да имају све неопходне услове за отварање потпуне гимназије. На основу тога, почетком априла 1919. године заједничком одлуком политичке и црквене општине изабран је одбор који је од министарства исходио одлуку и дозволу да се у Србобрану 1919. године отвори потпуна гимназија. Први директор Велике српске гимназије био је Јанко Гарић. Прва генерација матураната Државне гимназије завршила је своје школовање школске 1923/1924. године. Гимназија је постојала све до 1929. године, када је штрајком ученика VII разреда и одлуком Министарства затворена.
По завршетку Другог светског рата, након преживљених тешких дана, дана немаштине и бола, почиње период обнове. У времену оптимизма и великих идеја, јавља се замисао о оснивању Гимназије. Након предлога и испуњених услова, 4. априла 1962. године донесена је Одлука о оснивању гимназије која ће носити назив: Гимназија ”Светозар Милетић“, Србобран. Школски одбор је за директора поставио Туторов Миливоја, професора српскохрватског језика.
Meђу просветитељима, један од најзначајнијих људи је засигурно био Миливој Туторов, први директор гимназије ,,Светозар Милетић", професор књижевности. Био је човек посебног шарма, који је увек и у часовима највећег клонућа, имао неизрециву веру да се свет може променити, наравно набоље. Писао је о србобранском спорту (фудбалу, кошарци и коњичком спорту), омладини и времену прохујалом. На Радио Србобрану је више година емитовао серију о судбинама овдашњих породица: Дунђерски, Гавански, Пивнички, о др Ђорђу Бастићу, отргнуо је од заборава, први и једини, дело књижевника Стевана Каћанског Барда. Био је сарадник ,,Дневника", писао у ,,Политици" као и у књижевним часописима. Желео је да се о његовом Србобрану зна више.
Школа је радила у поподневној смени, у згради Основне школе ”Вук Караџић“. Међутим, капацитет школе није био велики, а потреба за простором и усавршавањем је постајала све већа, па је из ове неопходности 1962. године, произашла одлука о подизању нове школске зграде. 4. маја исте године, почиње изливање темеља нове школе. Младост, радост и слога условили су формирање Омладинске радне бригаде, која је у периоду летњег распуста учествовала у изградњи нове зграде.
Први радни дан у новој школи започет је 23. новембра 1964. године, а дежурни професор, Борислав Јојкић је у књизи дежурства забележио овај дан као ДАН ПРВИ! 29. новембра, на Дан Републике, свечано је отворена нова, дуго ишчекивана зграда Гимназије ”Светозар Милетић“. Директор школе, Миливоје Туторов, поздравио је присутне и након свечаног отварања, пресецања црвене врпце, позвао госте да разгледају просторије нове школе.
Ученици школе су били веома сложни у организовању дочека нових година, учествовали у многобројним секцијама, остварили значајне резултате у појединим областима. Пријатељски се такмичили са ученицима из других школа, учесници драмске секције са својим представама путовали по оближњим местима…
Успешно су организоване вишедневне екскурзије, обиласци манастира, градова по Србији, Мађарској, Чехословачкој, Македонији, Хрватској, логоровања и скијања на Шар планини, Копаонику... Мноштво фотографија и лепих успомена које никад нису кварили инциденти.
Након четврогодишњег успешног школовања, школске 1965/66. године, из гимназије излази прва генерција матураната друштвено – језичког и природно – математичког смера. Много лепих речи о првој генерацији ове школе. Многи од њих су наставили своје школовање, били и остали успешни у својим пословима. Била је то радна, способна генерација, жељна знања, изразитог поштовања према својим професорима, који су им у каснијем периоду помогли да се одлуче за свој животни позив. Међу њима има врсних лекара, машинских инжењера, професора разних струка, новинара, музичара, директора, ликовних стваралаца…
Посебан дан у школској години представљао је 25. мај – Дан младости. Дан усхићења свих младих генерација и ученика! Припреме културно – спортских активности за овај дан су трајале и по три месеца. Ученици су били истоветно одевени и веома добро увежбани за свој наступ. За спортске активности су били задужени професори физичког васпитања, а од њихове креативности је зависио исход спортске манифестације на терену.
Школа је преживела многобројне потешкоће у првим годинама свог постојања. Директор школе и Наставнички савет чинили су напоре да обезбеде кадар за стручно спровођење наставе, јер је број ученика из године у годину постајао све већи и захтевнији. Недостајала су средства за рад, недостајао је стручни кадар, професори су радили у две смене, предавали нестручне предмете… Све су то проблеми са којима се Гимназија суочавала, али захваљујући стручности руководства ипак наставила успешно да постоји.
У септембру 1971. године директор школе Миливоје Туторов подноси оставку, а за вршиоца дужности изабран је Борислав Јојкић, професор биологије. Само три месеца касније, за директора школе изабран је професор Радослав Субић, који подноси оставку у августу 1972. године. У септембру, исте године, за директора школе изабран је професор српскохрватског језика, Павле Папулин. Професор Павле Папулин радио је у осмогодишњој школи, у средњој школи као професор и директор, на високој наставничкој школи у Печују и на универзитету у Сегедину. У нашој школи предавао је књижевност од 1971. године и био директор од 1972. до 1981.године. Професор Папулин је директор школе постао у својој 33 години. Тада је имао врло мало искуства у свом раду у гимназији, али је путем свог даљег рада на месту директора, интензивно сазревао као личност и много сазнавао о људима. Иако је био на челу школе, себе у будућности није видео као управитеља, него као човека који је жељан знања и и напредовања у свом раду. За њега можемо рећи да је одговоран и организован до перфекционизма. Увек спреман за сарадњу и пријатан разговор. У својој успешној каријери водила су га два страха. Један је долазио од сазнања да свако од нас подсвесно мрзи онога ко је незналица, или онога који не зна да пренесе знање. Други страх са којим је живео проистицао је из мисли да својим свеокупним понашањем и радом изазива одбојност и негативне емоције код оних који прате његову наставу. Испоставило се да су та два страха од њега искројила стручњака, одличног професора и надахнутог директора.
Седамдесетих година уводи се нови систем образовања. Једна од основних идеја је била да се кроз IX и X разред пружи свим ученицима много шире образовање, без обзира какво ће бити њихово даље школовање. Систем се састојао из заједничког средњег васпитања и образовања (I и II разред) и позитивног усмереног образовања (III и IV разред). Међутим, усмерено образовање је ученицима пружало само две године стручног оспособљавања за одређено занимање. 1977. године, у позитивно усмерено образовање и васпитање се уводе три струке: културолошка, правна и преводилачка. 1980. године отворено је једно истурено одељење школе ”4. јули“ из Врбаса, пољопривредне струке и прераде воћа и поврћа. Тих година пољопривредна и прехрамбена индустрија доживљавају велики успех, па се и број уписаних ученика све више повећавао. Ученици су током радних субота одлазили у пратњи наставника на комплексе Агроиндустријског Комбината ”Елан“ и Пољопривредног добра ”Пионир“, где су обављали практичан рад.
У јуну 1981. године, наставничко веће је за новог директора школе изабрало Филипендин Радослава, некада ученика, потом професора историје, који је пре тога био заменик директора и предавао предмет одбрана и заштита. Професор Радослав Филипендин је човек који нас је учио као ђаке, а касније и као младе професоре уводио у посао. Ауторитет иза којег се крије човек који уме да саслуша колеге и да их посаветује. Његове управитељске способности су долазиле до изражаја и када је радио као кошаркашки тренер, али и када је организовао излете за професоре и разне прославе у школи. Колеге и бивши ученици га памте као строгог професора и доброг организатора. Добар познавалац историје, посебно онога што се односи на Србобран, његове мештане, нарави и догађања у протеклом веку. 2003. године издаје Алманах. Посебно поштовање и захвалност му исказују млади србобранци које је он запослио. Поводом прилагођавања школског програма пољопривредној и прехрамбеној структури привреде у србобранској општини, 24. октобра 1984. године, директору школе Филипендин Радославу додељена је Октобарска награда.
Школске 1990/1991. године, реформом школства у целој држави и формирањем нове мапе средњих школа, Србобранска школа ”Светозар Милетић“ која је до тада била школа за образовање ученика у пољопривредној струци, прераста у Гимназију, општег смера. Из прве генерације матураната који су завршили гимназију 1966. године, из истог одељења IVб , три ученика су се касније вратила у школу да предају као професори. То су: Радослав Филипендин, Светозар Каћански и Дара Мудрински (рођена Мирковић)
- Професора Светозара смо ове године испратили у заслужену пензију, у нади да ће сада имати више времена за своје стваралаштво.
- Професорице Даре, нажалост, више нема међу нама, али остаће нам у сећању као строга и енергична жена, која је умела добро да изгрди свакога - и ученика, и колегу, па и свог школског друга - директора. Али испод те маске, знамо, крила се једна веома емотивна, осетљива и рањива жена. Памтићемо њене ексурзије, које је једина она годинама организовала и Верујемо да ће заувек остати у лепом сећању, нас, њених ђака.
- Професора Дунђерског смо на вечни починак испратили 2007. године. Он је био вишестрана личност, о чему говоре и његова бројна ангажовања. Био је члан редакција часописа „Поља“, новинар, директор Радио Србобрана, један од оснивача и првих председника Општинског одбора Демократске странке, посланик у Скупштини АП Војводине у три мандата, одборник и председник Скупштине општине Србобран, члан Удружења књижевника Војводине. Објавио је четири збирке песама: „Окован ребрима“, „Мртва природа“, „Анатом сенке“ и „Месец изнад Тисе“. 10. Децембра 2008. године, на годишњицу његове смрти, јавности је представљена збирка песама која је остала у рукопису, а сада се налази у новообјављеној књизи “Песме“ која садржи све што је до сада професор написао и објавио. Свако ко га је познавао, морао је да га запамти... Човек пријатне појаве, лепе речи, дубоког гласа који је пријањао души... Нисте могли да не чујете кад он говори. И тако нас је много чему научио.
Не можемо а да не споменемо некадашњег професора Душана Мудринског који је преминуо 2007. године. У Београду је радио једно време као аквизитер за неколико издавачких кућа. Радио је као професор српскохрватског језика, али је предавао и руски језик и класике марксизма. Сарађивао је са локалном радио станицом, Радио Новим Садом, војвођанским дневним и недељним новинама, хумористичко-сатиричним листом ,,Јеж". Био је и народни посланик у Скупштини Републике Србије. Човек, који није желео да пристане на неправду, који није желео без борбе да одустане од будућности, па макар она припала следећим генерацијама. Издао је три књиге: сатиричне приче и афоризме "Са србобранског рогља", документационо-поетску сторију "Хроника србобранске општине" и збирку приповедака "Промена идентитета".
Са традицијом дугом, ево, сада већ, 50 година, данас представљамо институцију која тежи савременим васпитно - образовним стандардима, која у одговарајућим условима и безбедној средини омогућава напредак младих, развијајући код њих амбициозност, креативност и толеранцију, чинећи неке од њих познатим, успешним и великим људима. Да цитирамо професора Филипендина: „Велики људи долазе из малих средина“. Јер, Гимназија „Светозар Милетић“ је институција која се уздигла из једне мале средине, као резултат амбиција великих ентузијаста. У великој смо мисији. Тежимо да припремимо ученике за даље школовање кроз свестране наставне и ваннаставне активности. Да би напредовали, морамо имати визију. А наша визија је је да постанемо модерна и успешна школа, са великим бројем ученика, у којој се спроводи квалитетна настава уз употребу савремене образовне технологије и наставних средстава.
Од Министарства просвете се у неколико наврата тражила дозвола за отварање нових одељења и тек 2011/2012. године, школа добија дозволу за отварање економског смера – финансијски техничар, тако да од прошле године у нашој школи постоје два смера: Гимназија Општег смера и Стручна школа из области-економије: Смер Финансијски техничар.
Као савремена иснтитуција, спроводимо и разне ваннаставне активности. Јер Није школа само да се учи... Ми волонтирамо. Волонтери нису плаћени, али не зато што су безвредни већ зато што су непроцењиви. Ученици наше гимназије под иницијативом професорице психологије Јоване Јоцић учествује у бројним хуманитарним и волонтерским акцијама. Својим волонтирањем стигли су чак и до Љубљане где се одржавао волонтерски омладински камп интернационалног карактера.
Сваке године барем једном приликом организујемо акцију сакупљања електронског отпада у циљу његовог рециклирања. Уз помоћ директорице, професорице хемије Марије Туторов, имамо прилику да Србобранцима омогућимо да се ослободе електронског отпада и да на тај начин учинимо нашу средину, лепшом и чистијом. Били смо и у Швајцарској у дечијем селу Песталоци у Трогену, путовали смо и преко Атлантика, у Америку, на краткорочну размену ученика. Ова едукативно путовања су се одиграла уз помоћ директорице, професорице хемије Марије Туторов.
Године уназад, обележили смо и наградама које смо освајали на такмичењима. Успешни смо били на спортским такмичењима у фудбалу, кошарци и одбојци. Најдаље, до републичког такмичења, стигли смо из српског језика и књижевности и из енглеског језика, а посебно смо поносни на златну диплому са смотре ученика рецитатора. Сваке године, наше мождане вијуге активира Мислиша. То је такмичење које организује друштво математичара. Координатор такмичења је професорица математике Радмила Аларгић.
У нашој школи се одржавају и бројне секције:
- Драмска, рецитаторска и новинарска секција, чији је руководилац професорица Валентина Холербах.
- Руководилац литерарне секције је професорица српског језика и књижевности Славица Филиповић.
- Секцијом из физике руководи професор физике Иван Бајин.
- Астрономском секцијом руководи професор биологије Игор Парожанин.
- Биолошком секцијом «Нарциси» руководи професорица биологије Адријана Вереш.
- Спортске секције обухватају одбојку, кошарку и фудбал. Тренер тимова је професорица физичке културе Маја Бороцки.
- Руководилац школског хора је професорица музичке културе Јасмина Столић.
- Руководилац секције за информатику је професорица рачунарства и информатике Јелена Црнковић.
- Руководилац секције за енглески језик је професорица енглеског језика Зора Шарчев.
- Руководилац економске секције је професорица економске групе предмета Аница Зеремски.
У децембру 2012. године наставничко веће је за директорицу школе изабрало професорицу хемије Марију Туторов. Иако је кратко на челу школе, већ је доказала да је наставничко веће изабрало праву особу за тај посао. Спремна за новитете, иницијатор многих пројеката и увек отворена за сарадњу. Надамо се да ћемо у заједничкој сарадњи низати успехе. Желимо јој много успешних година рада и да никад не изгуби осмех који је краси.
Увек је ту на располагању ученицима – да им да информације, да их саслуша и посаветује у проблемима, да им помогне при избору занимања, да поразговара и са родитељима ако затреба. Увек је ту и на располагању професорима – младе уводи у посао, старије саветује, подсећа их на оно што они понекад забораве, а кад је потребно средити документацију она увек тачно зна како то треба урадити. Свима нама првенствено пријатељ, утешитељ у разочарењу, а искрено срећна због наших успеха. То је наша Љиља Каурин, школски педагог!
На данашњи дан, дан рођења Светозара Милетића, обележавамо дан школе. Том приликом се изричу похвале и додељују дипломе најбољим ученицима за остварен успех, а тим поводом њихови другари им спремају пригодан програм.
Ово је био кратак извештај о протеклих 50 година. У нади да ће наша школа опстати и ширити се у овим тешким временима остављамо наш рад у наслеђе будућим генерацијама. Да чувају традицију ове школе, али и да остану отворени за новитете, јер само тако се гледа у будућност. Гимназија «Светозар Милетић» била је и биће будућност још многим нараштајима, надамо се, барем још наредних 50 година.
