Поводом трагичног догађаја у којем су у суботу, 24. септембра у Србобрану самоубиством окончали своје животе супружници Рајко Чолић и Анђа Чолић, саопштењем за јавност огласио се и Центар за социјални рад општине Србобран. Брачни пар Чолић био је укључен у систем бриге о старим лицима.
Саопштење поводом трагичног догађаја
Јавност и грађани Србобрана, као и сви који су их познавали узнемирени су трагичним догађајем поводом смрти Рајка Чолића ( 77 година ) и његове осам година старије супруге Анђе Чолић ( стара 85 година ). Њих двоје су, у суботу поподне 24. септембра, одузели себи живот у дворишту породичне куће у којој су и они сами били збринути и коју су изабрали да им буде дом у овим позним годинама.
Супружници Чолић до краја 2010. године живели су од својих личних примања, Рајко је био пензионер, док је Анђа била корисник додатка за помоћ и негу другог лица (од 2005.) године и увећаног додатка за помоћ и негу другог лица (од 2006. године). Живели су као подстанари упућени једно на друго и уз сталну подршку медицинске сестре из Службе за помоћ у кући, која их је редовно обилазила. Крајем 2010. године донели су одлуку и поднели захтев за смештај у установу социјалне заштите, тако да су у Геронтолошком центру у Бечеју провели непуна два месеца.
Нису били задовољни, нису успели да се адаптирају у постојеће услове и крајем јануара 2011. године вратили су се у Србобран, у кућу из које су и отишли у дом, и која је била у процедури адаптације и продаје од стране власника. Почетком маја Рајко и Анђа нашли су стан код Бранке Бањац и обавестили нас о томе, тако да смо након периода провере свих околности успоставили право на породични смештај од 01. јула, јер је то и био најбољи начин избора где су они у потпуности препознали породицу у којој ће коначно наћи мир и дом. Партнерска криза наступила је средином августа када је Рајко Чолић напустио супругу Анђу, дао изјаву о томе да напушта Србобран у нашој служби и отишао је у Босну. Као што смо и очекивали – вратио се након петнаестак дана.
Ужас и неверица једини су начин да се објасни оно што је уследило убрзо након његовог повратка. Били су склони конфликтима, то је био њихов начин исказивања старачке тескобе и патње што нису имали дом и породицу. С друге стране, систем помоћи и подршке који смо им пружали био је довољно широк и знали су да ћемо подржати њихове одлуке, као и до сада. Септембарско поподне, када је вест стигла до нас, сви радници центра, самоиницијативно дошли су на место догађаја. Испратили смо их са члановима породице. Хлеб у социјалној заштити има „више од девет кора„ и тужни смо јер нам се чини да смо изгубили једну велику битку.
Колектив центра за социјални рад
