Свечаношћу у адаптираном биоскопу, у петак је у Србобрану званично проглашен добитник књижевне награде „Ленкин прстен“. Овогодишњи лауреат је песник из Чикага Ђорђе Николић, који, нажалост, није био у могућности да лично прими награду и она ће му накнадно бити уручена. Николић је награђен за песму Фрушка Гора. Ипак, изостанак лауреата није умањио значај манифестације и саме вечери, јер је окупљена публика имала могућност да ужива у добро осмишљеном културно-уметничком програму. Остаће забележено да су премијерно, 19. новембра 2010. године, у новој сали први наступили тамбурашки оркестар Доктор С, затим познати глумац Горан Султановић, који је говорио стихове песме Santa Maria della Salute песника Лазе Костића, и хор Академског културно-уметничког друштва „Лола“.
Пожелевши добродошлицу свим присутним, директор Дома културе Србобран Владимир Мудрински рекао је да је задовољство водити установу која по пети пут додељује књижевну награду за најлепшу љубавну песму, „Ленкин прстен“. „Имамо посебно задовољство да свечаност организујемо у једном предивном простору, а додатно нас задовољним чини раст и развој наше манифестације и чињеница да је њену организацију помогао и Покрајински секретаријат за културу“, рекао је Мудрински и обећао да ће адаптирани биоскоп убудуће бити једно од централних места за одржавање културних програма у општини Србобран. 
Званично отварајући објекат Позориштанце и манифестацију, председник општине Србобран Бранко Гајин је рекао да је стари биоскоп „годинама уназад представљао ругло ове средине, оронуле фаседе и мемљивих зидова“. „Трудом локалне власти успели смо га обновимо и направимо вишенаменски објекат који ће, као мала сцена, служити за мање позоришне представе, рецитале, вечери поезије, концерте, али и у служби наших културно-уметничких друштава. С, друге стране, ми Србобранци смо локал-патриоте и волимо све што је симбол наше вароши, а један од најважнијих симбола је породица Дунђерски и најлепши пупољак на њеном стаблу, Ленка Дунђерски. Она је била инспирација Лази Костићу да напише најлепшу љубавну песму на српском језику Santa Maria della Salute, и у ту част одлучили смо да додељујемо књижевну награду 'Ленскин прстен' за најлепшу љубавну песму објављену у претходној години“, рекао је Гајин. Помоћник покрајинског секретара за културу Милан Мицић је истакао да пажљиво неговање дивне приче о Ленки Дунђерски, како то већ чине Србобранци и Дом културе кроз доделу књижевне награде „Ленскин прстен“, заслужује сву подршку и похвале Покрајинског секретаријата за културу и других органа. 
Образлажући одлуку, Зоран М. Мандић, председник жирија је истакао да је „љубавна песма ФРУШКА ГОРА написана на начин Лазе Костића. „Као што се Костићева песма Santa Maria della Salute ораторијски окончава вихорним узчашћем у васељенска пространства, увирањем у самог Бога, тако је и песма Ђорђа Николића особено, обожено, сновиђење. Оно што је доле, на Земљи, открива нам се као крило Богомајке, оно што је горе очовечује се вихорним узлетом / уткивањем нас самих у небеске просторе. То се не би збило без Фрушке горе која је, у овој песми, окупљајући све-симбол, попут чувене венецијанске цркве која је збрала у себи уметност, лепоту, Запад, хармонију, неименовану Ленку Дунђерски, мртву драгу, мајку, Богородицу, сан... Песма о Фрушкој гори тако јесте песма о љубави уопште која чуда ствара (нимало случајно Мопасан пише Љубав јака као љубав) од које јаче силе нема, и о Поезији која Љубав по дефиницији јесте. А, у овој песми Ђорђа Николића Љубав се као таква остварила и то безобзира на модерна оспоравања да је у Поезији нема. Николић је тему Љубав маестрално, језички, метрички, емоционално и метафизички, имагинирао и оспољио у четири своја фрушкогорска катрена. У њима је ујединио љубав као светост настањену на божанском острву Фрушке горе“, рекао је, између осталог, Зоран М. Мандић. Након образложења жиријеве одлуке, окупљени Србобранци и њихови гости имали су могућност да уживају у получасовном концерту хора АКУД „Лола“. Гости из Београда извели су десет песама руских и српских композитора.
