Жири за доделу "Ленкиног прстена", награде за најбољу љубавну песму, радио је у саставу: доц. др Јелена Марићевић Балаћ, Биљана Пушкар и др Драгана В. Тодоресков (председница). На последњој седници Жирија, одржаној 31. октобра 2025. године, донета је једногласна одлука да награду за најбољу љубавну песму 2025. године,
"ЛЕНКИН ПРСТЕН" добије песма „КРУПНOОКА”, песника Бојана Васића из Панчева, објављена у збирци Кротко (Народна библиотека Стефан Првовенчани из Краљева, 2025)
Према пропозицијама, у конкуренцији су биле песме љубавне тематике, које су објављене у периодици, односно у посебним књигама, између два додељивања награда, од новембра 2024. до новембра 2025. године. У најужи избор ушле су и песме Трг Биљане Дојчиновић (из збирке Кнедле за супу, 2025) и Језик за зулум Маје Солар (објављена у часопису Поља 2025).
Бојан Васић је рођен у Банатском Новом Селу 1985. године. Објавио је књиге песама: Срча (2009), Томато (2011), Ictus (2012), 13 (2013), Детроит (2014), Волфрам (2017), Топло биље (2019), Брид (изабране песме), Удаљавање (2022), Црна кутија (репринт самиздат издања, 2023), Ноћ од ружиног дрвета (2024), лирски роман Властелинства (2022), као и серијал научне фантастике Тамна. Био је део песничке екипе окупљене око едиције cashé. За поезију је добио признања: „Млади Дис”, „Матићев шал”, „Мирослав Антић”, „Васко Попа” и „Бранко Миљковић”. Превођен је на пољски, словеначки, енглески, македонски и немачки језик. Пише књижевну критику. Члан је Српског књижевног друштва. Живи у Панчеву.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА:
Љубавни однос између митске Крупнооке у истоименој песми Бојана Васића и лирског субјекта илустрован је ефектном сликом „у седлу”, спрам чега је растанак илустрован њеним нежним испуштањем узди. Призор унеколико подсећа на сцену из бајке у којој заљубљени заједно јашу у истом правцу, али је одлазак Крупнооке представљен кроз њено „чилење” или галоп у другом смеру. Испуштање узде је индикативно, јер она има слободу да управља заједничким путовањем.
Љубави су именоване „заборављеним митовима”, али је истицање Крупнооке знак да је она ипак упамћени и непролазни мит. Сећање на њу укида пролазност времена, јер „време помера народе / као опало лишће”, а она „не чује ништа”. Завршетак песме реактивира мотиве и слике с почетка, али Крупноока попут Хомерове јунакиње више не управља „галопом” љубави, већ следи „топоте сенки”, дакле, коње царства сенки и заборава. Међутим, наречене узде остају нераскидива спона између ње и субјекта, јер их врло могућно ниједна друга Крупноока више није узела у руке. Тако песник љубав представља и као манифестацију чулности, али и као путовање ка надреалном, баш као и Лаза Костић.
Уручење награде је 15. новембра 2025. године у Србобрану.
Србобран, 31. октобра 2025.
доц. др Јелена Марићевић Балаћ, чланица
Биљана Пушкар, чланица
др Драгана В. Тодоресков председница